Nemačka kontinuirano podržava Srbiju i srpsku vladu na evropskom putu, kaže direktorka kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu, Ursula Koh-Laugvic.
„Obećanje se ne sme prekršiti iako su obe strane danas svesne da je perspektiva koja je 2003. postavljena za punopravno članstvo Srbije u EU bila veoma, veoma optimistična. Od tog vremena mnoge stvari su se desile u Evropi i svetu, što utiče na usporavanje procesa integracije. No ne treba odustajati od cilja već marljivo raditi na njegovom dostizanju i graditi poverenje pre svega kod mlađih generacija“, kaže ona za „Politiku“.
Koh-Laugvic dodaje i da je svako otvoreno poglavlje sa EU „kao jedna cigla, a stabilna kuća se gradi od mnogo cigli“.
Na pitanje koji je osnovni razlog zbog kojeg je Nemačka sredinom prošlog meseca podržala otvaranje tri poglavlja sa Srbijom, ona precizira i da se zapravo radi samo o dva poglavlja, „jer Hrvatska meša određene stvari u politiku koje su zapravo direktno nespojive“ i dodaje da je to, izgleda, imajući u vidu nove članice EU, „postao neki moderan virus“.
Odgovarajući na pitanje da li će, pošto su sledeće godine u Nemačkoj izbori, njena zemlja imati vremena da se bavi Srbijom i zapadnim Balkanom, Koh-Laugvic kaže da su izbori pre svega unutrašnje politička stvar.
„Podsećam da smo posle svakih izbora u Nemačko imali promenu vlade, nove političke većine dobijale su izbore, no svakoj vladi i partiji bilo je iznimno važno da u spoljnopolitičkom smislu kao zemlja ostanemo pouzdan partner i prijatelj bez obzira na boju koju nosi aktuelna politička opcija“, kaže ona.
Koh-Laugvic dodaje da lično smatra da je to dobro i ispravno i da je u zajedničkom interesu da tako ostane i nakon predstojećih parlamentranih izbora.
Komentarišući navode da je Socijaldemokratska partija Nemačke početkom 2016.predstavila smernice za bržu i lakšu integraciju regiona zapadnog Balkana u EU, i odgovarajući na pitanje šta je do sada od toga ostvareno, ona kaže „da ne smemo zaboraviti da je SDP manji partner u velikoj koaliciji a koalicija se mora bazirati na kompromisima kako bi se vladi omogućilo praktično delovanje.
„Nažalost, Demohrišhanska unija i Hrišćansko socijalna unija sve do kraja izbornog perioda u oktobru 2017. nisu želele da učestvuju u koncipiranju zajedničkog stava za bržu integraciju zapadnog Balkana“, navodi Koh-Laugvic.
Ona dodaje da su pregovori de fakto propali zbog većeg partnera, partije kancelarke Merkel, i to znači da SPD nakon izbora mora ponovo da traži većinsku podršku za svoje nastojanje za bržu integraciju zapadnog Balkana.
Odgovarajući na pitanje da li se slaže sa onim što je i ranije iz njene Fondacije upozoravano da poglavlje 31 u pregovorima Srbije i EU može postati goruće za Srbiju, Koh-Laugvic kaže da je EU mnogo naučila iz proširenja 2004 i 2007. što sada pokušava i da primeni.
Ona kaže da smatra da neka poglavlja imaju veću političku težinu od drugih, te iz tog razloga pristupni pregovori počinju sa njima, ali proces pregovora se završava tek kada zajednički zatvorimo sva poglavlja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com