Niš može da bude ponosan najmanje na dve stvari – na merak i na Nišvil. Merak nema cenu, ali ni džez-festival nije jeftin za organizaciju, međutim novac nije presudan i festival praktično kupi svakoga ko jednom dođe, piše „Dojče Vele“ (DW).
„Nišvil“, najambiciozniji do sada sa 130 koncerata na 12 bina, 700 muzičara, 16 pozorišnih predstava, 100 filmova, 20 akademskih slikara i vajara, 20 strip crtača, počeo je sinoć kada je Biseri Veletanlić uručena nagrada za životno delo, a Peti Ostin proslavila 100 godina od rođenja legendarne Ele Ficdžerald.
Nastupili su i britanski kantautor Toni Momrel, američki gitarista Mark Štern, „Rock Symphony“ iz Bitolja, „Nišvil Tango Big Band“, sastavljen specijalno za ovu priliku.
„Dojče Vele“ u svom članku posvećenom niškom džez festivalu ističe da je kraj druge nedelje avgusta u Nišu rezervisan za džez i da je to vreme kada je svaki Nišlija ponosan na svoj grad, jer on tada liči na evropske i svetske prestonice.
„Nije važno da li su pasionirani ljubitelji džeza ili srodne muzike, važna je festivalska atmosfera, kao i čitav niz drugih sadržaja za svačiji ukus, a sve u prijatnom ambijentu niške tvrđave“, piše DW i skreće pažnju da „Nišvil“ svake godine bije bitku za opstanak i to, kako navode, iz dva razloga, jer je privatni festival i promoviše umetničku muziku.
„Festival je kockarski ovisnik i ne može da opstane ako ne posegne za svojim porokom, a taj porok se ogleda u tome da u januaru potpisuje međunarodne ugovore sa svim izvođačima. Obavezuje se da će isplatiti enormne sume novca, a nema obezbeđen ni dinar u budžetu i onda se nada kao i svaki kockar da će ga poslužiti sreća, da će u foto-finišu proći i da će obezbediti sredstva. Ta kockarska sreća nas je svih ovih godina služila, ali po teoriji verovatnoće uvek može da se desi da dođe do nepredviđenih okolnosti“, kaže za DW direktor festivala Ivan Blagojević.
Pomaže im, kako ističe Blagojević, „hazarderski smisao i minimum mazohizma“ i podvlači da Ministarstvo kulture za „Nišvil“ odvaja 2,4 miliona dinara, što je četiri odsto ukupnog budžeta festivala.
Ministarstvo omladine je ove godine odbilo da finansira volonterski program „Nišvila“, iako je prethodnih godina davalo između 500.000 i milion dinara za 300 volontera iz Srbije, regiona i sveta koji praktično iznesu ceo festival.
Ministarstvo turizma još uvek pomaže „Nišvil“ sa četiri miliona dinara, ali, poređenja radi, Saboru trubača u Guči daje osam miliona, a novosadskom festivalu „Egzit“ čak 35 miliona dinara, navodi DW.
„Nišvil je umetnički festival i normalno je da očekujemo podršku države. Mi vodimo mitsku borbu sa neukusom i nekulturom i to je zajednički interes i naš i države. Čini mi se da smo mi na zadnjoj liniji odbrane od neukusa i rijalitija, svega onoga što gledamo na TV-u. Mi takođe generišemo značajna sredstva i gradu i državi kroz prihode koje jedna ovako velika manifestacija obezbeđuje“, rekao je Blagojević.
Da novac nije presudan i da festival praktično kupi svakoga ko jednom dođe, pokazuje i primer poznate holandske saksofonistkinje Kendi Dalfer koja će ove godine četvrti put svirati na „Nišvilu“, a postala je i počasna građanka Niša.
„Nišvil volim zbog publike, puna je entuzijazma i zabavna je. Festival je na otvorenom, u predivnom ambijentu, a ja volim leti da sviram na otvorenom. Uvek je odlično vreme. Obično su na džez-festivalima svi ozbiljni, a na Nišvilu đuskaju. Nišvil je jedan od mojih omiljenih festivala. Ove godine su mi ponudili manje novca za dolazak nego pre, ali sam svejedno pristala jer volim taj festival i to mesto“, rekla je Dalfer za DW.
I domaći izvođači vole „Nišvil“ bez obzira na visinu honorara, pa su mnogi od njih učestvovali više puta.
„Del arno bend“ će ove godine nastupiti odmah nakon Alfa Blondija koga zovu „afrički Bob Marli“, a pevač Jovan Matić kaže da su veoma počastvovani pozivom na festival iako nisu direktno vezani za džez-muziku.
„I za Niš i za našu zemlju veoma je značajno što postoji jedna ovakva manifestacija, jer je privukla mnoge velikane iz sveta muzike. Ono što Nišvil razlikuje od ostalih festivala u regionu, jeste da ima obim i veličinu najvećih muzičkih smotri, ali, za razliku od njih, nije fokusiran na komercijalnu muziku, već na kvalitet – i džeza i svih srodnih žanrova“, istakao je Matić.
On je ove godine sa svojim bendom svirao i na „Egzitu“ i primećuje da je to „etablirana, ogromna mašinerija koja sabira velika komercijalna imena i ima široku inostranu publiku, ali i podršku, kako Vojvodine, tako i Srbije, jer je postao nacionalni brend“.
„Nišvil je nešto što nosi sasvim jedinstven “miris i ukus“ našeg juga i kao takav bi trebalo da postoji i da uživa našu podršku. Ponosni smo što je Niš doživeo da takve svetske muzičke veličine hodaju njegovim ulicama i nastupaju na njegovim binama. Sve i da se finansira iz kosmičkih čestica, trebalo bi svim srcem podržati njegov opstanak i razvoj, jer je istinski opredeljen da podržava kvalitetnu muziku bez kompromisa, i to u eri kad je mnogima lakše da postave dva gramofona i dovedu di-džeja“, ocenio je Matić.
DW podseća i da se „Nišvil“ našao među top 10 evropskih festivala, da ga je prošle godine posetilo 170.000 ljudi i navodi da se ove očekuje 200.000.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com