U višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu uskoro bi trebalo da budu formirana četiri nova odeljenja specijalizovana za otkrivanje i procesuiranje krivičnih dela korupcije.
Njihov rad pratiće i formiranje posebnih sudskih odeljenja pri Višim sudovima u pomenutim gradovima, koja će suditi u tim specifičnim koruptivnim procesima, predviđeno je pored ostalog u Nacrtu novog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde.
Nacrt nalaže i formiranje posebne Službe za suzbijanje korupcije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koja će takođe imati četiri odeljenja – u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.
Javna rasprava predviđena je do 5. septembra, do kada svi građani i stručna javnost mogu da se upoznaju sa Nacrtom Zakona kao i da daju svoje komentare.
Nacrt zakona uvodi novinu i propisuje da se u Tužilaštvu za organizovani kriminal čije sedište ostaje u Beogradu, i posebnim odeljenjima viših tužilaštava za suzbijanje korupcije mogu obrazovati službe finansijske forenzike.
Poslove službe finansijske forenzike u tom slučaju bi obavljali finansijski forenzičari, čiji će zadatak biti da, u cilju krivičnog gonjenja, pomažu javnom tužiocu u analizi tokova novca i finansijskih transakcija.
Kada je u pitanju jačanje saradnje između različitih državnih organa, Nacrt je predvideo „službenike za vezu“, koji će biti zaduženi da dostavljaju podatke tih organa i organizacija Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim tužilaštvima za suzbijanje korupcije.
Obavezu da odrede službenika za vezu imaće Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke.
Na zahtev nadležnog javnog tužioca, službenici za vezu moraju biti određeni i u drugim organima i organizacijama, a takođe mogu biti i upućeni na rad u tužilaštvo za organizovani kriminal i posebna tužilaštva za suzbijanje korupcije, navodi se u Nacrtu zakona.
U cilju efikasne borbe protiv korupcije, Nacrt zakona predviđa i da se u Tužilaštvu za organizovani kriminal i posebnim tužilaštavima za suzbijanje korupcije mogu formirati „udarne grupe“, koje će raditi na otkrivanju i gonjenju krivičnih dela koja zahtevaju posebnu pažnju i angažovanje.
Udarnom grupom koja se obrazuje u Tužilaštvu za organizovani kriminal rukovodi tužilac ili njegov zamenik.
U sastavu grupe naći će se zaposleni u državnim i drugim organima, zavisno od predmeta rada i konkretnog zadataka na kojem se radi.
Zakon, takođe, predviđa da su svi nosioci funkcija iz ovog zakona dužni da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, potpune i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog supružnika, „krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena.
Proveru tih podataka vršiće Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu sa posebnim zakonom, a nacrt predviđa i bezbednosne provere pomenutih nosilaca funkcija.
Bezbednosne provere vršiće Ministarstvo unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativna agencija, a način obavljanja bezbednosnih provera kao i evidentiranje prikupljenih podataka, urediće Vlada posebnim aktom.
Nacrt zakona je predvideo da se bezbednosne provere mogu obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno funkciju, tokom vršenja funkcije, odnosno posla, kao i godinu dana po prestanku vršenja funkcije, odnosno obavljanja poslova.
Novi zakon, takođe, predviđa obavezu strogog čuvanja podataka i saznanja do kojih pomenuti nosioci funkcija dođu tokom obavljanja tih poslova i zadataka.
Tim licima biće obezbeđene adekvatne plate, kao i beneficirani radni staž, tako da će se 12 meseci računati kao 16 meseci radnog staža.
Nacrt zakona će nakon javne rasprave, biti dorađen i upućen Vladi Srbije, koja će ga u formi predloga proslediti Skupštini Srbije na usvajanje.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com