Mnogi građani zemalja Zapadnog Balkana, u kojima su i dalje niske zarade i visok procenat nezaposlenih, u proteklom periodu odlučili su se na odlazak u zemlje Zapadne Evrope, prvenstveno u Nemačku, kako bi pronašli zaposlenje i osigurali egzistenciju sebi i svojim porodicama. Sada će im put u „obećanu zemlju“ biti i olakšan.
Kakve promene će doneti novi nemački zakon o useljavanju koji bi po saznanjima Sputnjika trebalo da stupi na snagu 1. januara i da li će dovesti do masovnog egzodusa i još većeg odliva mozgova?
Analitičar Miroslav Stojanović za Sputnjik ističe da će novi nemački zakon pojednostaviti postupke dobijanja radnih i boravišnih viza pre svega za univerzitetske i visokoobrazovane ljude.
„To je ono što verovatno najviše zanima ovdašnju javnost, zato što priča o velikom egzodusu pametnog sveta nije bezrazložna. Nemački podaci govore da je u 2017. godini za zemlje Zapadnog Balkana izdata 25.431 radna i boravišna viza. Interesantno je da je od tog broja polovina nekvalifikovana radna snaga, a da je sasvim mali procenat akademskih i univerzitetskih kadrova, negde oko 4 odsto.“
Stojanović naglašava da ovaj podatak ne treba da zavarava, jer povlastice koje su inače postojale za univerzitetske diplome za dobijanje plave evropske karte sada se proširuju i daju se velike pogodnosti, pogotovo za naučnike prirodnih nauka, informatičare, matematičare, elektroničare…
„Pobrojali su celu listu zanimanja za koje je Nemačka posebno zainteresovana, ne računajući naravno da i dalje postoji velika potražnja za ljudima u građevinskoj struci i bolničkim sestrama i medicinskom osoblju. S tim što je akcenat i najveći broj onih kojih se traže uglavnom na domove staraca, za negovatelje u bolnicama na nekim perifernim mestima, ali sa dosta dobrom platom.“
Prema novim rešenjima, poslodavac koji nudi neko radno mesto ne mora da traži odobrenje njihovog zavoda ili agencije za zapošljavanje, već on garantuje da je to mesto sigurno. Na osnovu njegove garancije pokrenuće se postupak za dobijanje viza u diplomatskim predstavništvima u sopstvenoj zemlji, objašnjava Stojanović.
„Ta radna mesta za koja konkurišu naši ljudi pre svega su privilegovana za Nemce i za građane EU. Ako je za to radno mesto zainteresovan neko od njih, on će i po novom zakonu imati prednost.“
Naš sagovornik ističe da i dalje ostaje na snazi zakon iz 2015. koji je donet specijalno za zemlje Zapadnog Balkana, čija važnost traje do 2021. godine, gde su te zemlje, uključujući i Srbiju, proglašene za sigurne zemlje.
„Ne prihvata se zahtev za azil ili se prihvata u krajnje zanemarljivom broju, a akcenat u novom zakonu koje je pripremalo Ministarstvo unutrašnjih poslova je da se nikako ne dozvoli da u Nemačku ulaze ljudi koji će koristiti sredstva socijalnih fondova, nego koji će upravo puniti te fondove. Dakle, radnosposobni ljudi koji će pokriti ona mesta koja inače Nemačka ne može da pokrije i koja do sada nije mogla efikasno da pokrije iz zemalja EU.“
Stojanović ne veruje da će to dovesti do dramatičnih posledica i masovnog egzodusa građana iz zemalja Zapadnog Balkana, iako je interesovanje za rad u Nemačkoj veliko.
„Međutim, ostaje i dalje dosta dug proces dobijanja radnih dozvola. Proverava se mnogo stvari, da li je neko već boravio u Nemačkoj, da li je i kakve je tragove ostavio posle tog boravka… Te provere mogu da potraju mesecima.“
To se, verovatno, neće promeniti i pored izmena koje se najviše odnose na visokoobrazovane kadrove za koje je izražena potreba u Nemačkoj.
„Za te profile se nešto skraćuje postupak. Za njih je čak dozvoljeno i šest meseci boravka u Nemačkoj bez obzira da li unapred imaju neko zagarantovano radno mesto. Ostavlja se prostor da u tom periodu mogu sami da traže posao u Nemačkoj, s tim da sami sebe izdržavaju za to vreme“, zaključuje Stojanović.
Za druge koji dobiju evropsku plavu kartu proverava se da li radno mesto odgovara njihovoj kvalifikaciji, da li je potrebna nostrifikacija diploma i da li su te diplome uporedive sa diplomama nekog od nemačkih univerziteta. Ako se sve to obavi tako da bude povoljno, potrebna je i garancija da to radno mesto obezbeđuje godišnji prihod od 48.000 evra bruto.
Za one za kojima postoji preka potreba, spušta se granica i pojednostavljuje se njihov ulazak, ali to važi za već pomenutu kategoriju naučnika prirodnih nauka, za informatičare, itd.
Srbiju inače svake godine napusti više od 30.000 građana, a prema analizi Svetskog ekonomskog foruma naša zemlja je na visokom četvrtom mestu po odlivu ljudi.
Srbiju napušta radno sposobno stanovništvo, stručnjaci svih zanimanja, od zanatlija, pa do lekara. Koliko je iseljavanje najkvalitetnijih kadrova uzelo maha vidljivo je i po tome što, prema podacima Lekarske komore Srbije, svake godine 800 lekara uzme sertifikat neophodan za trajno ili privremeno zapošljavanje u inostranstvu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com