Tačnu količinu zlata koja je od 2010. do 2017. godine nestala iz pogona tadašnjeg rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ nije moguće precizno ustanoviti.
Pretpostavlja se da je u tom periodu iz pogona „Zlatare“ nestalo najmanje tri tone plemenitog metala, vrednog gotovo 120 miliona evra.
„Stvar je vrlo jednostavna“, navodi za „Novosti“ izvor iz istrage.
„Naime, kampanja dobijanja zlata u RTB se do dolaska kineskih investitora u decembru 2018. obavljala sporadično, u najboljem slučaju jednom u tri meseca. U svakom slučaju, velikih para je bilo za sve u lancu krađe tog plemenitog metala“, objašnjava izvor.
On kaže da je zvaničan razlog zašto se kampanje dobijanja zlata u RTB nisu redovno obavljale bio da bi se prikupile dovoljne količine „anodnog mulja“.
To je sirovina koja se dobija u toku postupka izdvajanja bakra i koja se u pogonu „Zlatare“ kasnije prerađuje u zlato, srebro, selen, platinu i paladijum.
„Međutim, nedugo nakon što je ’Ziđin‘ preuzeo 63 odsto vlasništva u RTB, kampanje dobijanja zlata u ’Boru‘ počele su da se iz sopstvenih sirovina obavljaju gotovo svake nedelje“, objašnjava sagovornik „Novosti“.
Pritom, Kinezi nisu investirali gotovo ništa, već su uz postojeće resurse uveli rigoroznu disciplinu, koja je rezultirala time da se gotovo svake nedelje u „Zlatari“ obavlja postupak prerade „anodnog mulja“.
Ukradenim zlatom finansirana izgradnja luksuznih objekata
„Novosti“ podsećaju da je iz „Zlatare“, po dokumentaciji koju su sačinili stručnjaci Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, u periodu od 1. januara 2014. do 1. aprila 2017. godine nestalo skoro 900 kilograma zlata, vrednog skoro 37 miliona dolara.
„Trag zlata se postepeno gubi od 2010. godine“, navodi sagovornik „Novosti“.
„Postoje indicije da je u tom periodu nestalo oko tri tone tog metala, vrednog gotovo 120 miliona evra. Tim novcem je finansirana izgradnja 37 stambenih zgrada na jednom od najpoznatijih jezera na svetu, na tromeđi evropskih država.
Inače, zbog sumnje da su izvršili krivično delo teška krađa, 10. maja prošle godine uhapšena su četiri radnika RTB: I. S. (43), Z. P. (52), G. P. (44) i D. M. (45). Uz njih, slobode je tada lišen i S. S. (42), bivši radnik „Zlatare“, kao i D. M. (44) i Z. I. (49), nekadašnji radnici preduzeća „Zaštita“, koje je ranije obezbeđivalo RTB. U Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu protiv njih je postupak trenutno „pod ručnom“, jer je tužilac kome je dodeljen slučaj u međuvremenu dobio rešenje o penzionisanju, tako da se sada čeka izbor njegovog naslednika.
Sagovornik navodi da je potrebna temeljna istraga sa međunarodnim institucijama da bi se dokazali navodi o neviđenoj pljački zlata iz Bora.
„Svakako da je manjak ’anodnog mulja‘ uticao na to da se do 2017. godine ne obavljaju redovne kontrole prerade te sirovine“, navodi neimenovani izvor „Novosti“.
Međutim, opšte je poznato i da je u šumama u okolini Bora bilo smešteno više desetina improvizovanih topionica zlata, u kojima je prerađivana ta sirovina, koja je, podsećaju „Novosti“, u džakovima iznošena iz fabričkog kruga RTB.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com