Detaljnim upoređivanjem arhiva i dokumenata koja svedoče o vlasništvu sa stanjem na terenu diplomatske imovine, ispostavilo se da desetak objekata, koji se po sporazumu o sukcesiji vode kao nasleđe stare Jugoslavije, ili više nije naše ili je uzurpirano, pišu današnje „Večernje novosti“.
Primer je zgrada u Velingtonu, koja se nalazi na spisku diplomatskih nekretnina koje treba da se razdele između država naslednica SFRJ, ali ona ne postoji.
„U Velingtonu objekta, jednostavno, nema. Dobili smo potvrde o tome, a u našim knjigama je upisan kao postojeći“, priča za „Novosti“ predstavnik Srbije u Mešovitom komitetu za sukcesiju Veljko Odalović.
On dodaje da sličnih slučajeva ima i u Kongu, Sudanu i Centralnoafričkoj Republici, dok na drugoj strani postoje objekti, koji postoje, ali za njih nema papira koji dokazuju da pripadaju SFRJ.
„Svi ovi slučajevi opterećuju posao deobe diplomatskih nekretnina, od kojih je 51 ostala neraspoređena. Naš predlog je da se nepostojeći objekti izbrišu sa liste onih koji treba da se razdele, da niko od država naslednica ne bi očekivala nešto što nije realno“, kaže Odalović.
„Novosti“ pišu da će poseban izazov pred Mešovitim komitetom biti veliki diplomatski kompleksi, poput onih u Moskvi, Adis Abebi, Nju Delhiju i Braziliji.
Za nekretninu u Etiopiji nedostaje dokument koji potvrđuje vlasništvo, iako su dogovor o razmeni objekta svojevremeno postigli Josip Broz Tito i car Hajle Selasije.
„Mi smo Etiopiji dali jedan objekat u Beogradu na korišćenje i sada sa ostalim sukcesorima treba da vidimo kako da rešimo ovaj problem. U Braziliji je ambasada toliko velika da bi mogle da je koriste sve zemlje naslednice prema procentima koji im pripadaju po sporazumu o sukcesiji. O tome, možda, uspemo da se dogovorimo na sastanku u Beogradu“, rekao je Odalović.
Pitanje je, međutim, da li bi se standardi NATO isprečili deljenju pojedinih ambasada.
To bi, kako navode „Novosti“, bilo posebno problematično u Moskvi i Nju Delhiju. Kompleks ambasade je izgrađen na osnovu sporazuma, tako što je Jugoslavija dobila zemljište u Moskvi, a Sovjetski savez parcelu u Deligradskoj ulici u Beogradu, sa obavezom da se na njeima izgrade ambasade i zarbanom da se to zemljište prodaje. Sličan aranžman biio je i sa Indijom.
„Za ta dva objekta nemamo rešenje, jer Srbija ne pristaje da reciprocitet, koji smo mi uspostavili, sada koriste svi sukcesori na objektima u Rusiji i Indiji“, kaže Odalović.
On dodaje da će za Nju Delhi naša zemlja ostalim naslednicima predložiti da se uvaži „naše davanje“ kako bi Srbija dobila jednu celinu u kompleksu, dok bi ostatak mogao da zadovolji sve zemlje sukcesore.
Što se tiče Moskve, Srbija bi mogla da obešteti četiri sukcesora, a da ne zadrži objekat, koji nije u najsjajnijem stanju, jer prokišnjava, a da bi se on, ako se postigne dogovor, kasnije renovirao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com