Novi, veliki udar „visokoj“ i „sitnoj“ korupciji na svim nivoima u javnom i privatnom sektoru u Srbiji može da se očekuje od marta, nakon što i formalno počnu sa radom specijalizovani tužioci i finansijski forenzičari u četiri regionalna odeljenja na čelu sa beogradskim centrom u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
Naime, 1. marta počinje primena novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, koji poseban akcenat stavlja na otkrivanje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela.
Na čelu nove organizacione mreže biće Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), koje će proceusirati krivična dela „visoke korupcije“, u kojima imovinska vrednost prelazi 200 miliona dinara. Regionalni centri tužilaštva biće stacionirani u Novom Sadu, Nišu i Kraljevu i baviće se slučajevima korupcije protiv osumnjičenih kojima se na teret stavlja neki vid zloupotrebe, koja je manja od 200 miliona dinara.
Zakon je predvideo da odeljenje tužilaštva za borbu protiv korupcije u Beogradu broji 20 – 25 zamenika javnih tužilaca, u Novom Sadu 15 – 20, u Nišu i Kraljevu po 10 – 15.
U tim odeljenjima radiće posebno edukovani tužioci i finansijski forenzičari, koji će zajedno učestvovati u krivičnom gonjenju okrivljenih za finansijski kriminal i korupciju, dok će se u naročito komplikovanim slučajevima formirati „udarne grupe“ sačinjene od svih aktera potrebnih za efikasan krivični progon.
Zadatak finansijskih forenzičara biće da pomažu javnom tužiocu da odluči najpre ima li mesta pokretanju krivičnog postupka, a potom i da pribavi što kvalitetnije dokaze i da ih uspešno predstavi pred sudom.
Zakon predviđa i da TOK i regionalni centri sarađuju i razmenjuju informacije sa službenicima za vezu iz drugih državnih organa, kako bi preko njih bio osiguran brži i kvalitetniji protok informacija.
Službenika za vezu imaće tako Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republicka direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke.
U praksi, primena ovog zakona znači da bi, ako se radi o nekom krivičnom delu korupcije počinjenom na jugu Srbije – udarnu grupu formiralo posebno odeljenje tužilaštva čije je sedište u Nišu.
U zavisnosti od slučaja na kojem se radi i konkretnog zadatka, u sastavu grupe naći će se pored policije i tužilaštva i zaposleni u državnim i drugim organima (na primer katastra ili Agencije za borbu protiv korupcije) kako bi zajedničkim radom u realnom vremenu razmenjivali informacije i brzo pribavljali kvalitetne dokaze koji mogu valjano da budu prezentovani na sudu.
Planirano je da posebno odeljenje suda koji će suditi ova krivična dela u Beogradu, bude sastavljeno od tri tročlana sudska veća, a u preostala tri centra od dva sudska veća.
Ministarka pravde Nela Kuburović očkekuje da će novim Zakonom tokom 2018. godine biti ostvaren jedan od prioriteta Vlade Srbije, a to je efikasnija borba protiv korupcije.
Prema njenim rečima, Ministarstvo pravde je 2017. radilo na uspešnoj pripremi za početak primene zakona, pre svega kroz projekat Prevencija i borba protiv korupcije, koji se finansira iz Evropske unije.
Najznačajniji deo projekta se odnosi na obuku sudija i tužilaca koja je počela tokom novembra i trajaće do 1. marta kada počinje primena zakona, precizirala je Kuburović.
Za obuku se, kako je navela, prijavilo 250 sudija i zamenika javnih tužilaca, ali neće svi početi da rade 1. marta.
“S obzirom na proceduru koja je propisana zakonom – da moraju da prođu bezbednosne provere, smatramo da je bolje da imamo veći broj obučenih sudija i tužilaca koji će moći da postupaju u ovim predmetima. Sa druge strane ne znamo kolika će biti brojnost predmeta, tako da će se postepeno početi sa formiranjem odeljenja, a verujem da će se do kraja godine broj sudija i tužilaca u posebnim odeljenjima povećati”, navela je ministarka.
Kada su u pitanju finansijski stručnjaci, ministarka je ukazala da su nadležna tužilaštva tokom 2017. godine menjala sistematizaciju i unutrašnje uređenje svojih organa i predvideli zaposlenje forenzičara u tužilaštvima, koji će imati zadatak da pomažu tužiocima u istragama i u procesuiranju krivičnih dela sa koruptivnim elementom.
“To je ona karika koja je nedostalaa nosiocima pravosudnih funkcija u borbi protiv korupcije – nedovoljno poznavanje te materije. Sada će forenzičari i oficiri za vezu iz svakog organa koji će se baviti dostavljenjem određenih podataka biti na raspolaganju tužiocu koji će koordinirati udarnom grupom”, ukazala je Kuburović.
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma usvojen je u oktobru 2016. godije, ali je njegova primena odložena za 1. mart ove godine kako bi se infrastrukturno pripremili sudovi i tužilaštva za početak rada i kako bi odgovarajcuhi broj sudija i tužilaca prošao obuku i specijalizaciju u skladu sa novim Zakonom.
U skladu sa novom organizacijom tužilaca i efikasnijom borbom protiv korupcije, od 1. marta će početi i primena osam novih krivičnih dela u vezi sa privredom, uz od ranije postojećih 25 krivičnih dela.
Nova dela imaju za cilj da osnaže borbu protiv korupcije i olakšaju krivično gonjenje učinilaca i dokazivanje njihove krivice pred sudom.
Na ovaj način javni tužioci će imati mogućnost da precizije opredele svoje optužnice i sudu ukažu na nezakonitost postupanja učinioca krivičnog dela.
Nova krivična dela predviđena Krivičnim zakonikom su: prevara u obavljanju privredne delatnosti, pronevera u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba zastupanja u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poslova upravljanja i nadzora u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba u postupku privatizacije, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti.
Tu su i prevara u osiguranju, poreska utaja i zloupotreba položaja odgovornog lica, neuplaćivanje poreza po odbitku, zloupotreba ovlašćenja u privredi, zloupotreba položaja odgovornog lica, zlopotreba u vezi sa javnom nabavkom, zloupotreba monopolističkog položaja, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića.
Takođe i krivična dela nedozvoljena proizvodnja, nedozvoljena trgovina, krijumčarenje, onemogućavanje vršenja kontrole, neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, obmanjivanje kupaca, odavanje poslovne tajne, falsifikovanje novca, falsifikovanje hartija od vrednosti, falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, falsifikovanje znakova za vrednost, falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih materijala, pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje i pranje novca.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com