Uvođenje zvanja „asistent sa doktoratom” i „višeg predavača”, srpsko obrazovanje u skladu sa trendovima Evropske unije i spuštanje granice za budžetski indeks na 48 bodova, neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju.
Dobra ili loša vest jeste da uprkos višegodišnjim najavama i Strategiji razvoja obrazovanja Srbije, još neće biti uvedeno sufinansiranje, prema kome bi, zavisno od uspeha, neko plaćao deset, a neko devedeset odsto pune školarine, već će i dalje postojati samo budžetski i samofinansirajući akademci.
Upis bez prijemnih ispita zaživeće tek pošto budu doneti propisi kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura, dakle i upis na fakultet, odnosno visoke škole ostaje po starom…
Zapečaćena sudbina „večitih” studenata
Novim zakonom će se formalizovati i ono što su tzv. večiti studenti tražili u prethodnom periodu: oni koji su fakultet upisali do 10. septembra 2005. godine (pre uvođenja „bolonje”) moraju da završe studije do kraja školske 2017/18 godine, a akademci medicinskih nauka do kraja školske 2018/19 godine. Deo koji neće naići na odobravanje „večitih” poslediplomaca jeste da i oni moraju da završe svoje magistarske, odnosno doktorske studije takođe do kraja školske 2017/18 godine. Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je „večitima” ovo poslednja šansa da završe studije i da novih produžetaka neće biti.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com