Lidija Pilipenko, jedna od najvećih srpskih balerina, preminula je danas, a njene kolege iz Narodnog pozorišta opraštaju se od nje podsećajući da je bila velika zvezda kojoj je aplaudirala publika gde god je igrala na mnogim svetskim scenama.
“Bila je koreografkinja koja je mogla da radi u svim svetskim baletima samo da je živela u neko srećnije vreme, snagom svog umetničkog duha menjala je muzičku pozorišnu estetiku i uvela inovacije čak i u mjuzikl koji posle njene pojave više nije bio isti na ovim prostorima”, ističu iz Narodnog pozorišta.
Podsećaju i na njenu dugu i bogatu igračku karijeru koju je započela još kao devojčica, učenica baletske škole koja se kasnije usavršavala u Londonu.
Ceo svoj igrački staž provela je u Baletu Narodnog pozorišta, gde je vrlo brzo postala primabalerina.
“Igrajući u najznačajnijim naslovima, predstavljala je našu zemlju na najdostojanstveniji način, na mnogim scenama ( Tokio, Atina, Lozana, Pariz…). U matičnom Narodnom pozorištu nosila je repertoar igrajući u klasičnim baletima “Labudovo jezero”,” Žizela” , “Začarana lepotica”…”, ističu iz njenog matičnog pozorišta.
Prisećaju da se posebno pamti njena uloga u “Čudesnom mandarinu”, kao i izuzetnom domaćem baletu “Darinkin dar”, na muziku Zorana Hristića.
Po završetku igračke karijere Pilipenko se posvetila koreografskom pozivu i veoma brzo izbila na vodeće mesto.
Posebnu inspiraciju je nalazila, dodaju iz Narodnog, u delima domaćih kompozitora.
Među njenim nezaboravnim koreografijama u Beogradu, svakako su “Banović Strahinja i “Jelisaveta”, na muziku Zorana Erića, te “Večiti mladoženja” i “Izbiračica” Zorana Mulića, u Novom Sadu”.
Vrhunac svoje koreografske karijere doživljava s baletima “Samson i Dalila”, “Vaskrsenje” i “Dama s kamelijama”.
“Posebno treba istaći da je pored koreografije radila i libreto, a najznačajniju saradnju u tom smislu je ostvarila sa dirigentom Angelom Šurevim.
Njen koreografski rad u pozorišnim predstavama, kada je reč o mjuziklima u Srbiji, predstavljao je prekretnicu u pravom smislu te reči”, kažu njene kolege i dodaju da nakon predstave “Priča o konju”, u Pozorištu na Terazijama, u saradnji kao koreograf sa Miroslavom Belovićem i Vojkanom Borisavljevićem, mjuzikl više nije bio isti – postao je igrački bogat, ispunjen i osmišljen sa profesionalnim pokretima.
Pilipenko je sarađivala sa plejadom izuzetnih umetnika kao što su Zoran Hristić kompozitor, Miroslav Belović reditelj, Mira Trailović, reditelj, Duška Dragičević, balerina, Konstantin Kostjukov, baletski igrač, Oskar Danon, dirigent, Đorđe Pavlović, dirigent, Jagoš Marković reditelj…
“Svi mi, složićemo se u jednom – Lidija je bila velika i mnogo će nam nedostajati. Iza sebe je ostavila ogroman opus”, poručuju iz Narodnog gde je bila i direktor Baleta u dva mandata.
Tokom duge i veoma uspešne karijere, osvojila je mnogobrojne nagrade od koji se posebno izdavaju Nagrada “Dimitrije Parlić” koju dodeljuje UBUS za životno delo, Nacionalno priznanje za sveukupni doprinos kulturi Srbije, Nagrada na bijanalu u Ljubljani, nagrade SIZ-a Beograda i Novog Sada, Nagrade Narodnog pozorišta, Plaketa Narodnog pozorišta…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com