Kako se bliži početak turističke sezone tako sve više sezonskih radnika iz Srbije odlazi u Hrvatsku i Crnu Goru gde mesečno mogu da zarade od 300 pa čak i do 2.500 evra. S druge strane, zbog poljoprivredne sezone veliki broj sezonaca bi mogao da se zaputi u Nemačku, ali i daleku Portugaliju.
To su trendovi koje je uočila Nacionalna služba za zapošljavanje koja posreduje u legalnom zapošljavanju srpskih radnika u inostranstvu. Kada je reč o sezonskim poslovima, srpskim državljanima je i dalje najprivlačniji region.
Deficit u Hrvatskoj
– Nakon sprovedenih postupaka posredovanja u zapošljavanju na zahtev stranih poslodavaca, 19 državljana Srbije pronašlo je posao na pomoćnim poslovima u turizmu sezonskog karaktera u Republici Hrvatskoj, 15 lica je zasnovalo radni odnos u Sloveniji na poslovima pomoćnih radnika, poštonoša i vozača. Najviše ponuda stranih poslodavaca u prethodnom periodu kada je reč o sezonskim poslovima bilo je u turizmu i ugostiteljstvu u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Ponuđene plate za turizam i ugostiteljstvo se kreću od 300 do 600 evra na mesečnom nivou, poslodavac snosi troškove smeštaja i ishrane – ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
– 300 do 400 evra imaju sobarice i higijeničarke u regionu, plus smeštaj
– 600 do 2.500 evra je plata za kuvare i oni su ujedno najplaćeniji
– 15 radnika iz Srbije otišlo je preko NZS u Sloveniju na rad
Bez obzira na to što je još pre tri i po godine u Crnoj Gori stupio na snagu Zakon o strancima koji je prema tadašnjim najavama pretio da smanji broj stranih sezonaca, ponuda za sezonske poslove iz ove zemlje ne manjka. A nema ni velikih pravnih prepreka sezonskom zapošljavanju stranaca.
– Dozvola za rad se lako dobija. Potrebna je samo potvrda o nekažnjavanju, ostalo se vadi bez problema i dozvola se čeka maksimalno 15 do 20 dana – kažu u u jednoj od budvanskih agencija.
Kuvari na ceni
Zato se svake godine spominje broj od čak 40.000 sezonskih koji dolaze u Crnu Goru iz Srbije, BiH i Makedonije. Tradicionalno je na Crnogorskom primorju najveća potražnja za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu. A mesečna zarada može biti i te kako dobra.
– Najviše se traže kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, konobari i pomoćni konobari, šankeri, barmeni, sobarice, higijeničari i recepcioneri. Najbolje su plaćeni kuvari – od 600 do 2.500 evra mesečno, a najmanje sobarice i higijeničarke – od 300 do 400 evra mesečno – podvlače u agenciji, i dodaju da uz sve poslove idu i plaćeni stan, odnosno smeštaj i hrana.
Najvažniji saveti za siguran posao u inostranstvu
– pasoš kao lični dokument nema potrebe nikome da dajete
– ako prihvatate posao preko agencije za zapošljavanje, proverite da li je licencirana za taj posao
– ne treba da dajete novac agenciji za posredovanje prilikom prihvatanja posla u inostranstvu, već to čini poslodavac
– najbolje bi bilo da budete u komunikaciji direktno sa poslodavcem i da se što bolje informišete o svim uslovima rada
– tražite ugovor o radu i uradite pravnu analizu preko organizacija koje se time bave jer se dešava da ugovori budu dvojezični i samim tim dvosmisleni
– ukoliko prihvatate poslove od individualnih posrednika (fizičkih lica), morate biti svesni da je to rad na crno i samim tim u inostranstvu možete biti kažnjeni za ovakav vid rada
– korisno je da imate kontakte ambasada naše zemlje u zemljama u kojima odlazite da radite, kao i kontakte nevladinih organizacija koje mogu pružiti pomoć i podršku ukoliko dođe do eksploatacije
– besplatno i anonimno možete proveriti svaku poslovnu ponudu preko ASTRA SOS telefona 011/785-00-00
Kada je reč o daljem inostranstvu, zanimljivo je da su sezonci preko Nacionalne službe za zapošljavanje odlazili i u Portugaliju.
„Prošle godine smo imali četvoro srpskih državljana koji su se zaposlili na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Portugaliji. Radi se o beračima malina“, otkrivaju u NSZ-u.
Oprezno
Zanimljivo da je Nemačka sve više traga za poljoprivrednim sezoncima iz Srbije.
– Nemačka je zainteresovanja za zapošljavanje naših državljana na sezonskim poslovima u poljoprivredi, ali još uvek nisu stvoreni uslovi da bi preko NSZ-a došlo do ovake vrste radnog angažovanja naših državljana – podvlače u NSZ-u.
Iskustva srpskih radnika na tromesečnom radu u Slovačkoj gde su i na poslu i u smeštaju tretirani gotovo kao robovi pozivaju na oprez svakog sezonca pre nego što ode u inostranstvo.
„Naši državljani svakako kada se opredele za odlazak na rad u inostranstvo treba da vode računa da pre odlaska zaključe ugovor o radu sa svim bitnim elementima radnog angažovanja u inostranstvu kao što su zarada, troškovi, penali, kaznene odredbe, radne dozvole, vize, smeštaj, ishrana, putni troškovi… Takođe, ugovori koje zaključuju treba da budu dvojezični ili na jeziku koji razumeju, kao i da budu potpisani – zaključeni sa neposrednim poslodavcem ili njegovim ovlašćenim predstavnikom“, upozoravaju u NSZ-u.
(Kurir.rs/Blic)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com