Integritet policije u Srbiji oslabljen je zbog njene politizacije, nesrazmere izmedju visoke percepcije gradjana o korupciji u toj službi i malog broja krivičnih prijava protiv policajaca, kao i zbog nemogućnosti saznavanja sudskog epiloga tih prijava, pokazuju rezultati danas predstavljenog istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Prema rečima istraživača tog centra Saše Djordjevića, iako Ministarstvo unutrašnjih poslova ima više od 40.000 zaposlenih, Sektor unutrašnje kontrole na godišnjem nivou podnese u proseku tek oko 130 krivičnih prijava protiv policajaca za slučajeve korupcije.
„Broj prijava je mali i ne odgovara visokoj percepciji o korupciji u policiji jer samo tri odsto gradjana veruje da nema korumpiranih policajaca. Problem predstavlja i činjenica da nije poznat sudski epilog krivičnih prijava protiv policajaca“, kazao je Djordjević u Beogradu.
On je naveo i da 75 odsto gradjana smatra da postoji veliki uticaj politike na rad policije.
„Političari na medijski atraktivan način plasiraju informacije o tekućim istragama i to je praksa koje se sprovodi od petooktobarskih promena 2000. godine. To vide gradjani, nevladine organizacije ali i institucije EU pa je Evropska komisija u poslednjem izveštaju pozvala Vladu Srbije i MUP da sprovedu mere kojima se obezbedjuje operativna nezavisnost policije“, rekao je Djordjević.
Predstavljajući nalaze o saradnji MUP-a i nezavisnih organa, Djordjević je kazao da je slučaj „Savamala“ „potpuno pogoršao“ odnose tog ministarstva i Zaštitnika gradjana.
„Slučaj ‘Savamala’ otkrio je sistemske probleme u policiji kao i da neki policajci nisu otporni na kriminal i politiku. Dok je u 2014. godini saradnja MUP-a i Zaštitnika gradjana ocenjena kao primerna, u 2016. godini ona je zbog slučaja ‘Savamala’ potpuno pogoršana“, rekao je Djordjević.
Navodeći da se oko 90 odsto pritužbi gradjana na rad policije okončava zaključkom da nije bilo povrede prava, istraživačica BCBP Sofija Mandić ocenila je da je postupak podnošenja pritužbi nejasan i nedostupan gradjanima.
„Postupak je loš i nepravičan kako zbog velikog broja odbačenih prijava, tako i zbog činjenice da se u prvoj fazi odvija pred rukovodiocem organizacione jedinice MUP-a koji nije nepristrasan već pokušava da ubedi gradjanina koji je podeno prijavu da nije došlo do povrede prava“, rekla je Mandić.
Ona je dodala da je novi Zakon o policiji, koji je usvojen ove godine, doneo brojne prednosti u odnosu na prethodni akt ali da i dalje postoji „ogroman raskorak“ izmedju dobrih mogućnosti koje zakon pruža i prakse.
Prema oceni istraživača Vladimira Ercega, ostvarivanje ciljeva javne bezbednosti ugroženo je „socijalnim karakterom“ budžeta MUP-a.
„Oko 83 odsto budžeta MUP-a za 2017. godinu predvidjeno je za zarade i socijalna davanja, oko 14 odsto na tekuće održavanje a tek negde do 2,5 odsto na opremanje policije“, kazao je Erceg.
On je naveo da je budžetom za narednu godinu predvidjeno da u modernizaciju voznog parka MUP-a bude uloženo oko 700 miliona dinara, dodavši da nije precizirano kako će ta sredstva biti iskorišćena pošto već postoje projekti nabavke patrolnih i vozila saoraćajne policije.
Istraživanje „Procena integriteta policije u Srbiji“ pokriva period od decembra 2015. do decembra 2016. godine a nastalo je u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policije na Zapadnom Balkanu: POINTPULS“ koji je podržala EU.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com