BEOGRAD – Zamenik gradonačelnika Goran Vesić i predsednik opštine Čukarica otkrili su danas spomenik Matiji Banu, ispred zgrade te opštine, a na brdu koje nosi njegovo ime.
Spomenik je podignut na inicijativu opštine Čukarica i Udruženja „Stari Čukaričani“, a delo je vajara Ranka Đankovića.
Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da spomenik Matiji Banu zakasnio čitav vek, ali da nikada nije kasno da se setimo važnih ljudi i nikada nije kasno da se setimo onih koji su uradili nešto dobro za našu zemlju i grad.
„Ako ništa drugo, onda će bar deca sa Banovog brda, znati po kome se njihov kraj zove. Samo to da bude posledica ovog spomenika mnogo smo učinili“, poručio je Vesić.
On je istakao da je proces podizanja spomenika Matiji Banu trajao osam godina, a da je sve je počelo kada je profesorka Zlata Bojović dobila Nagradu Grada Beograda za knjigu o vezama Srba i Dubrovnika.
Vesić kaže da se tada plašio kakvu će raakciju ta knjiga izazvati u Hrvatskoj.
„Tada sam shvatio kakvi se nadljudski i neljudski napori ulažu da se dokaže da Srbi nikada nikakve veze nisu imali sa Dubrovnikom. Koliko se ta istorija sistematski skrivala i zataškavala zarad dnevne politike i kako smo mi zaboravili ko su bili značajni Srbi iz Dubrovnika, od kojih su mnogi, kao što je Matija Ban, ostavili duboki trag u srpskom društvu“, naglasio je Vesić.
Da nije bilo te knjige, naveo je Vesić, ne bi mnogi znameniti Srbi iz Dubrovnika dobili ulicu u Beogradu, a dobili su je Medo Pucić, Anton Fabris, Luka Zore, Nikša Gradi, Ivan Dun Stojanović i mnogi drugi koji su značajni za naše društvo i razvoj našeg grada.
Zamenik gradonačelnika rekao je da danas otvoreno pričamo o istorijskim vezama Srba i Dubrovnika, pa je kako Trojan Gundulić štampao prvo jevanđelje na srpskom jeziku – Beogradsko jevanđelje, kako je najstarija knjiga na srpskom jeziku štampana u Dubrovniku i kako je taj deo naše istorije bio potpuno zapostavljen.
Podsetio je da je nedavno otkriven spomenik Aleksandru De Roku, čiji je deda takođe došao iz Dubrovnika, iako je bio Italijan.
Vesić je poručio da se nada da ćemo nastaviti da podižemo spomenike ljudima koji su mnogo zadužili naš narod, jer negovanjem kulture sećanja čuvamo svoju kulturu i istoriju i pokazujemo da nismo narod bez korena, već stari evropski narod.
On je istakao da je Matija Ban svo svoje znanje i imetak stavio u službu zemlje i zato su danas zaslužili da im podižemo spomenik.
„Ne odajemo počast samo Srbima iz Dubrovnika i tom delu naše istorije, već svim onim ljudima koji su čitav svoj život posvetili dobru otadžbine i koji su javni posao razumeli tako da treba nešto dobro i korisno da urade za svoju zemlju“, poručio je Vesić.
Predsednik opštine Čukarica Srđan Kolarić rekao je da su građani te opštine svesni značaja Matije Bana, koji je bio inicijator izgradnje Hrama Svetog Save na Vračaru, i da su po njemu nazvali Banovo brdo koje je danas centar Čukarice.
Kolarić je podsetio da je najprestižnija nagrada Banova nagrada.
„Nekada je tu bila kuća Matije Bana u kojoj su se skupljali književnici i umetnici. Danas je, na žalost, nema jer je porušena u ratu, ali čuvamo uspomenu na njega“, poručio je Kolarić.
On je dodao da njegova opština mnogo ulaže u kulturu a, kako je rekao, da su dokaz za to su novo pozorište Teatar na brdu, Kulturni centar Čukarice, Galerija 73 i Galerija Sanja u Sremčici, a da se sledeće nedelje otvara Zavičajni muzej Žarkova i Čukarice.
Akademik Zlata Bojović ispričala je kratku biografiju Matije Bana, pisca, profesora, javnog i političkog radnika, člana Kraljevske akademije.
„Posle toliko godina, u ovom svečanom danu, ispunjen je dug prema Matiji Banu“, poručila je Bojovićeva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com