Širenje neprijatnih mirisa koji se šire Beogradom moglo bi se sprečiti uvođenjem reda u kanalizacioni sistem, rekli su stručnjaci u Novom danu.
Neprijatni mirisi koji se leti šire Beogradom nisu opasni po zdravlje, a nastaju usled dužeg perioda bez padavina i opadanja nivoa reka, kaže Andrej Šoštarić, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
„Povlači se mulj sa reka, bogat organskom materijom, pa nastaju mirisne komponente koje se kroz vazduh šire i uzrokuju neprijatne pojave“, dodao je on.
To se, navodi, delimično može sprečiti uvođenjem reda u kanalizacioni sistem, jer te materije potiču često i od ilegalnih priključaka na kanalizacionu mrežu.
Delom bi se ipak to javljalo i dalje jer je materija od koje se šire mirisi i prirodnog porekla, dodao je.
Zavod je svakako konstatovao da je vazduh dobrog kvaliteta sa zdravstvenog aspekta, jedino što je neprijatnog mirisa, kaže Šoštarić.
Doktorka fizičke hemije Svetlana Stanišić složila se da raspadanje organskog mulja, nije nešto što može da ugrozi zdravlje.
Naše reke su jako prljave jer se prečišćavanje ne radi sem u oko pet do deset odsto, pa u ekološkom smislu kasnimo za Evropom, kaže Stanišić.
Gradovi u Srbiji su jedni u Evropi gde se voda ne prečišćava, istakla je ona.
„U ekološkom smislu kasnimo za Evopom, o ovim rešenjima je trebalo razmišljati pre 20, 30 godina, naše reke su jako prljave jer se prečišćavanje gotovo i ne radi“, rekla je.
Za sprečavanje širenja neprijatnih mirisa najefikasnije bi bilo da se otpadne vode prerađuju i kao čiste ispuštaju u reke, dodao je Šoštarić.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com