Dobrivoje Krsmanović (55) pobednik je prve „Krompirijade“ koja se održava u njegovim zavičajnim Katićima.
Njegova supruga Milka je pred gostima donela je vagicu i svi zajedno su se uverili da je krtola, sorte sifra, koju su oni odgajili, teška – 1.820 grama.
„Gde to raste najveći krompir u Srbiji? Kuća nam je na 1.084 metra nadmorske visine a njive još stotinak metara više. Odavde do vrha Mučnja ima dva i po kilometra“, kaže Dobrivoje za Glas zapadne Srbije. A Milka ga dopunjava.
Vrh je na 1.532 metra. Stopu po stopu kroz ovo gorsko krompirište, i reč po reč, otvori se jedna poslovna priča, pred kojom čovek mora da skine kapu domaćinu, u gorskoj vrleti, na 22 kilometra od Ivanjice.
„Čim krompir sam izlazi iz kućišta, znaj da je rod dobar. Na tri hektara posejao sam više sorata, među njima kleopatru i belu rosu, i nismo još sve povadili. Ali, očekujem da je rod između pet i šest vagona po hektaru“, kaže Dobrivoje.
To je prinos koji bi mu u svakoj evropskoj državi doneo majstorsko pismo za trud.
Kaže da ima ukupno šest hektara zemlje, svake godine uzima i nešto pod zakup, menja sorte, jutrom se budi zapitan šta se zbiva u krompirištu.
Ovde priroda možda nije uvek blagorodna po ljude, ali za krompir jeste, i to je deo tajne o ovim prinosima.
„U letnje doba jutarnje temperature znaju da padnu na 7 C, iza podneva skoče na 35 stepeni, i to naš krompir čini posebno vrednim. Ali, uz sve to neophodni su dobra njiva, vrhunsko seme i veliki rad. Ovim poslom bavim se dve i po decenije i nikad mi ništa nijeostalo neprodato, bez obzira kakva je godina“, rekao je on.
Ima stare kupce i ne misli o prodaji, to ide svojim tokom.
„Prebran, u džakovima od 30 kilograma, trenutno vozim u Beograd i Smederevo i plaćaju mi 40 dinara“, dodaje Dobrivoje.
U dvorištu stajaše već natovaren kamion, sa podignutom ceradom. To je spremno za put. Krsmanovići imaju dve kćeri koje u Katićima drže prodavnicu, pa Dobrivoje i Milka nikako nisu sami mogli sakupiti ovakav rod.
„Imamo naše radnke koji godinama dolaze. Četiri žene i dvojica mladića onomad su za jedan dan sakupili i napunili 430 džakova jutanih, sa po 50 kilograma. Za dva dana, to je pet vagona krompira“, kaže Dobrivoje.
Tu ekipu Krsmanović ujutro dovozi iz Ivanjice, i uveče vraća tamo, ishrana se podrazumeva i međusobno poverenje pa nema potrebe da se proverava kako ko radi. Krompirska dnevnica je ovog izdašnog, upravo završenog leta, bila 2.500 dinara.
Neka je alal i domaćinu i takvim radnicima.
Ovogodišnju, prvu „Krompirijadu“ zamislio je i oko nje trčao Slobodan Jakšić iz Čačka, inače dugogodišnji turistički radnik.
Ovde je došao radi marketinga za hotel „Matović logos“ u Katićima kojeg vodi njegov prijatelj, hotela sa 150 mesta, pa se dohvatio i tradicionalne ivanjičke biljke.
„Svi koji prodaju krompir na pijacama širom Srbije pričaju da je ivanjički, a ko zna odakle. To mi je dalo početnu zamisao da se ovde na Mučnju, gde se mešaju gorski i morski vazduh, okupimo na dan – dva, i malo damo duši na volju, i predstavimo ovaj, pravi ivanjički proizvod“, priča Jakšić.
On je i predsednik Udruženja građana „Krompirijada Katići“, upravo osnovanog, i sazivača ove priredbe.
Pribeležili smo i šta vele ljudi koji su, po prirodi posla ili dužnosti, prispeli na Mučanj, završnog letnjeg jutra.
„Ovde rađa jedan od najkvalitetnijih krompira u Srbiji, a mi se trudimo da pomognemo proizvođače. Ove godine, podsticaj za poljoprivrednike iz opštinskog budžeta biće 20 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede nedavno je podelilo velike količine đubriva ljudima iz našeg kraja“, reče Aleksandar Tripković, predsednik Skupštine opštine Ivanjica.
Pred Osnovnom školom „Mićo Matović“ u Katićima, zatekli smo i ljude iz jedne od najvećih srpskih fabrika prženog krompira.
Milinko Bogdanović je finansijski direktor Čačanskog „Čips veja“ i objašnjava:
„Ovde se proizvodi semenski koji delimo proizvođačima iz Zablaća i Vojvodine, daje odlične rezultate. Imamo dva kooperanta, ‘Zlatar seme’ i ‘Golija seme’ sorte sinora i taurus.“
Bogdanović je, inače, takođe proizvođač u Trbušanima kod Čačka a ovde u Katićima dobio je nagradu za najneobičniji krompir.
Jedna od vodećih srpskih adresa za proizvodnju krtole, „Agromobil“ iz Guče, poslala je na ovaj skup suvalsnika, Miloša Vukićevića:
„Mi radimo sa proizvođačima iz sedam opština ovog dela Srbije, obezbeđujemo sav repromaterijal i od oko 60 kooperanata otkupimo i plasiramo oko 3.000 tona krompira. Ovogodišnji prinosi i kvalitet su dobri, cena još nije zaključena, a trenutno je 30 dinara i radimo na izvozu u Albaniju, Rumuniju i Crnu Goru. Na ruku našim prizvođačima ide podatak da je rod u zapadnoj Evropi podbacio, jer 13 sedmica tamo nije pala kap kiše, pa je cena veoma visoka, sa izgledima da raste i to će se po logici preneti na nas.“
Deca su u velikoj školskoj sali odigrala naša najlepša kola, odevena u narodne nošnje, pa je selo sa 115 stanovnika Malu Gospojinu proslavilo kao retko kad.
U dvorištu školskom bejaše postavljen i jedan sač, sa nadzornikom Srećkom Stevanićem iz Medovina, dok smo pod letnjom strehom, uz šljivovicu Dobrivoja Krsmanovića, probali krompir kojeg je Stevanić donosio. I niko mu nije našao manu. I, slušali šta pripovedaju Danko Šekeljić, predsednik Mesne zajednice u Katićima, i direktor OŠ „Mićo Matović“, Mileta Karaklajić.
Bilo je i gusala, ovde bez toga ne ide. Zdravičar Vuk Pantović iz Sjenice u školi ostavi gudalo, prihvati se buklije i mudro reče: „Naš je čovek vičan znanju, uzme krompir i posadi, i nada se blagostanju, nema zime nema gladi“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com