U Srbiji od 2021. zaposleni više neće moći da izdržavaju penzionere, čiji će broj drastićno porasti jer na red za penzionisanje dolazi „bejbi bum“ generacija.
U bejbi bum generaciju, poznatu kao generaciju u kojoj je rođen do tada nezapamćen broj dece, spadaju svi rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, između 1947. i 1957. godine, i oni su 2008. počeli da ulaze u kontigent stanovništva iznad 65 godina, kaže Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.
Do 2021. će, objašnjava, cela ta generacija imati više od 65 godina.
Za četiri godine, kaže ona, država će morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva.
S druge strane, kaže, sve je manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali.
„Smanjivaće se radni kontigent jer sve više mladih ljudi koji spada u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji“, rekla je Bjelobrk.
Ona je upozorila da će takvu situaciju biti teško ekonomski izdržati, te da će morati da se nađu neka konkretna reenja.
– Ekonomski će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans izmedju ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva – ocenila je ona.
Pad broja penzionera, ali na kratak rok
U Srbiji se, prema podacima PIO fonda, smanjio broj penzionera otkako je na snagu pre dve godine stupio novi Zakon o PIO .
Tako odnos između broja penzionera i zaposlenih koji redovno plaćaju poreze i doprinose, sada iznosi 1,44 i povoljniji je u odnosu na pojedine zemlje u regionu, poput Hrvatske u kojoj je 1,17.
Odnos broja zaposlenih koji izdvajaju u PIO i penzionera pre dve godine iznosio je 1:2. , a novi Zakon o Pio fondu smanjio je broj onih koji odlaze u penziju
Kako navode u PIO, 2014. je podneto 161,324 zahteva za starosnu penziju, dok je ta brojka 2015. iznosila 143.859, a 2016. 135, 343 zahteva.
Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2017. godini, te da će i izdavajanja iz budžeta za penzije biti manja.
Razlog za to nije samo smanjenje broja onih koji odlaze u penziju.
Naime, uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 2016. je, kažu, bila bolja u odnosu na plan te je tako fond PIO prošle godine iz budžeta povukao manje sredstava za 13, 26 milijardi dinara.
Bolji rezultat u 2016. je bio osnov, navode, za planiranje prihoda u 2017. godini.
Srbija – peta najstarija zemlja u Evropi
Iako Srbija zauzima visoko peto mesto na listi „najstarijih“ zemalja u Evropi, ona ga deli sa ekonomski razvijenijim zemljama, Nemačkom, Italijom, Austrijom i Bugarskom.
Iako na prvi pogled može izgledati da najveća zemlja Balkana deli neku dobru osobinu sa jednako „starim“ ali bogatijim zemljama, razlozi iz kojih je rame uz rame s njima, potpuno su različiti.
Te zemlje su „stare“, kaže Bjelobrk, zato što im je očekivani starosni vek duži. Imaju razvijenu medicinu i bolji životni standard pa zato duže i žive.
U Srbiji, s druge strane, sve se manje dece rađa, i sve više mladih ljudi odlazi, pa su jedini koji ostaju – stariji.
– Oni će svoj balans izmedju ekonomski aktivnog i neaktivnog stanovništva nadomestiti baš tim stanovništvom koje odlazi, izmedju ostalih i iz naše zemlje. Oni imaju staro stanovništv zbog svog svog uspeha, a mi zbog poremećene starosne strukture koja je najveći demografski problem – zaključila je Bjelobrk, a prenose mediji.
Napišite i Vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com