Mnogi kupovinu ostavljaju za poslednji dan u sedmici, ni ne pomišljajući da je neradna nedelja u Srbiji – luksuz. i da mnogi taj dan provode na radnim mestima.
Da, možda vama nedelja nije radni dan, ali oko 200.000 zaposlenih u trgovini taj dan provode na radnim mestima.
Njima bi se verovatno dopalo da Srbija krene stopama susedne Crne Gore i zabrani rad poslednjeg dana vikenda.
Inicijativu za to ovih dana pokrenuli su Udruženi sindikati Sloga.
Iz Sloge traže zabranu rada velikih trgovinskih centara i šoping molova u Srbiji nedeljom jer su „položaj radnika i očuvanje porodice lošiji i gori nego ikada, a rad nedeljom postao je pravilo koje se zloupotrebljava“.
Kako dodaju, treba uvesti – grčki model.
„Država bi zakonom trebalo da propiše radno vreme slično onom u Grčkoj, koje bi se završavalo subotom popodne i počinjalo ponedeljkom ujutru, prvog radnog dana sedmice“, piše u saopštenju Sloge.
Šta je grčki model?
Grčka je pre nekoliko godina ustanovila nova pravila o radnom vremenu.
U ovoj zemlji, uobičajeno radno vreme prodavnica u velikim gradovima je od devet ujutru do devet uveče, svim danima osim nedelje.
Prodavnice u manjim gradovima i prigradskim naseljima rade po smenama. Ponedeljkom, sredom i subotom rade od devet ujutru do tri popodne, dok utorkom, četvrtkom i petkom rade u dve smene – od devet ujutru do pola tri popodne, a zatim od pola šest do osam i trideset uveče.
Supermarketi rade od devet ujutru do devet uveče svakog dana osim nedelje.
Ipak, postoje radnje kojima je dozvoljen rad tokom čitavog dana sedam dana nedeljno – naročito u turističkim područjima.
Zakonom je propisano da su nedelje radne za sve sedam puta u toku godine.
Tako stanovnici Grčke u kupovinu mogu dve nedelje pre Božića, svake prve nedelje u vreme rasprodaja – što su ukupno četiri dana – a radnje su otvorene i u nedelju pre Uskrsa.
Iz Udruženje sindikata Sloga navode da se za ovakav model zalažu jer treba „poštovati radnike i njihovo pravo na odmor vikendom u krugu porodice“.
U Srbiji je Zakonom o trgovini propisano da lokalne samouprave određuju radno vreme na teritoriji kojoj upravljaju, a zakon ih ne obavezuje da na bilo koji način ograničavaju rad određenim danima.
Rad nedeljom, navodi udruženje Sloga, samo će „nastaviti dalje urušavanje prava zaposlenih i njihovo prezaduživanje promovisanjem kupoholičarskih vrednosti, naročito kod mladih generacija“.
„Ukoliko država ne bude imala sluh za hitno rešavanje ovog problema, čeka nas totalno uništavanje porodice kao institucije i sve veća ekonomska zavisnost od milosti krupnog kapitala“, navodi se u saopštenju.
Kakva je situacija u regionu?
Iako su i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj postojale inicijative da se zabrani rad nedeljom, to je do sada urađeno samo u Crnoj Gori.
U toj državi nedavno su na snagu stupile izmene Zakona o unutrašnjoj trgovini kojima Vlada Crne Gore pokušava da promeni dugogodišnje kupovne navike građana.
U Hrvatskoj se o ovom predlogu raspravljalo, ali se nije odlučivalo.
Ni u Bosni, kao ni u Srbiji, nije bilo rasprave o ovoj temi, ali su sindikati u obe države tražili promene.
Ko u EU može nedeljom u šoping?
Mnoge države Evropske unije su ograničile rad nedeljom.
Pravila su najstroža u Austriji gde je potpuno zabranjeno raditi poslednjim danom u sedmici.
Uz Grčku i Austriju, i Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Luksemburg, Holandija, Španija, Poljska i Velika Britanija imaju jasna pravila o tome ko može, a ko ne može da radi nedeljom.
U Italiji se planira uvođenje zabrane, a to je bilo i jedno od ovogodišnjih predizbornih obećanja.
Ekonomisti su izračunali da bi takva odluka zemlju mogla da košta više od deset milijardi evra.
Ostale članice EU uglavnom ne ograničavaju radno vreme.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com