Od 4.000 Kineza u Srbiji, većina radi u novobeogradskom bloku 70, gde trguje robom. Automobil je neophodan za rad.
Kada je Libanac Bilal Nadžar, već neko vreme žitelj Beograda, pokušao da dobije vozačku dozvolu u Srbiji, prvi uslov je bio da položi prilično jednostavan teorijski test.
Jedini problem s kojim se Bilal suočio – test je bio u potpunosti na srpskom. Bez mogućnosti da polaže na engleskom ili francuskom, jezicima koje govori, objašnjava on za BBC na srpskom.
Sa ovim problemom se suočavaju svi stranci koji ne znaju tečno srpski, a žele da nauče da voze u Srbiji, kažu u „Autoškolama Srbije“.
Od kada je 2016. godine uveden novi sistem polaganja testova na kompjuteru, polaznici mogu da izaberu testiranje na srpskom, a u mestima gde žive i pripadnici manjinskih naroda, i na albanskom i mađarskom.
Ponuđen nije ni jedan od tri najrasprostranjenija svetska jezika – engleski, španski ili kineski.
Kao, zapravo, ni jedan drugi svetski jezik. Prema poslednjem popisu, stranaca koji ne razumeju ni jedan od ponuđenih jezika je više od 200.000 u Srbiji.
U skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima vozački ispit se sprovodi na srpskom, kao i jezicima nacionalnih manjina, odgovaraju za BBC na srpskom iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Nisu odgovorili na pitanje – zašto nema testova na drugim jezicima.
„Samo dva Kineza položila“
Na listi jezika koji se najviše govore u svetu ubedljivo je na prvom mestu mandarinski, odnosno kineski, pokazuju podaci istraživačkog svetskog tima The Ethnologue.
Ali to nije bilo dovoljno da neki od 4.000 Kineza, koliko ih živi i radi u Srbiji, dobije mogućnost da uči o pravilima vožnje u Srbiji na svom jeziku.
Šen Hong je u Srbiju došao da bi studirao mašinstvo, a ostao je da radi i otvorio svoju firmu. Danas je uspešan biznismen i zamenik predsednika Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji
Šen Hong, zamenik predsednika Asocijacije kineskih privrednika u Srbiji, za BBC na srpskom objašnjava:
„Samo su dva Kineza u poslednjih nekoliko godina položila vožnju u Srbiji.
Kako? Tako što su učili pre toga srpski godinama i tečno su ga znali.“
Hong u Srbiji živi pune 33 godine, a priča srpski – kao maternji. Došao je da bi studirao mašinstvo, a onda je započeo biznis. I ostao.
Njegovi sunarodnici nemaju tu mogućnost:
„Većina dolazi da trguje. I treba im auto da bi vozili robu. Nemaju vremena da uče jezik.“
U auto školi „Pravo“, koja se nalazi u blizini Kineskog tržnog centra na Novom Beogradu, kažu da su Kinezi mahom odustajali od polaganja, kada shvate da je uslov upravo jedan test – u kome ne razumeju ni reč.
Većina Kineza u Srbiji vozi mini kombi za posao, pa je parking ispred krcat u svako doba dana. Parkiranje nije uređeno
Svi voze, ali polažu u Kini
Sreda je dan za isporuku robe u Kineskom tržnom centru na Novom Beogradu, objašnjava jedan od trgovaca. Prodavci koji imaju radnje uz samu ulicu, najbolje prolaze, jer im je najlakše da utovare pakete u lokal.
Nedeljno, kaže preprodavac majica i haljina Guo, stigne po 50 velikih džakova.
„Moram da vozim. To mi je glavno za posao.“
Njegov kolega objašnjava da su svi položili u Kini, pre nego što su došli, a da mlađe šalju nazad.
„Isto kao za sve ostalo. Lakše je papire da uzmem u Kini.“
Sreda je dan za isporuku u Kineskom tržnom centru na Novom Beogradu, pa većina trgovaca parkira odmah uz radnju
Nikola je jedan od brojnih radnika iz Srbije koji radi u ovom tržnom centru. Kaže da su mu tražili kao uslov kada se zaposlio da ima položen vozački ispit.
„Većina Kineza koji trguju ovde, a pogotovo oni koji imaju lokal u uređenom delu, imaju mini kombije.
Zbog toga sam morao da polažem i novu vozačku. Ali, platili su mi, pa je bilo ok.“
Niko ne može da prevodi
Stranac koji želi da položi testove ne može samo da se sporazumeva na srpskom.
Mora da ga govori i razume tečno jezik jer su u pitanju saobraćajni izrazi i trik jezička pitanja koja su komplikovana i Srbima, kaže Mladen Rašeta iz „Autoškola Srbije“.
„Ranije su stranci mogli da dobiju sudskog prevodioca, ali su su 2016. godine uveli polaganje na kompjuteru.
Od tada je zabranjeno da se iko obrati kandidatu koji polaže, pa i samo tako što će prevoditi tekst.
Zvuči jednostavno, ali tom jednom odlukom su stopirali sve.“
Svaki stranac koji je u poslednje tri godine upisao, a nije znao jezik, odustao je, dodaje Rašeta.
Autoškole na sajtovima imaju testove za vežbanje. Gotovo identično formulisana su i pitanja na samom testu
Pravo da polažu vozački ispit u Srbiji imaju jednako strani državljani, kao i oni sa pasošem Srbije, objašnjavaju za BBC na srpskom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.
Kažu još da je, prema evidencijama iz Informacionog sistema osposobljavanja kandidata, koje se od 1. januara 2016. godine vode u elektronskom obliku, u auto školama u Srbiji upisano 497 kandidata, stranih državljana.
Njih 237 je položilo vozački ispit. Nisu naznačili da li su u pitanju kandidati sa srpskog, hrvatskog i bosanskog govornog područja, odnosno regiona ili se radi o onima koji govore engleski, kineski, španski, nemački, italijanski…
„U skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima vozački ispit se sprovodi na srpskom jeziku, odnosno jezicima nacionalnih manjina.“
Iz MUP-a nisu odgovorili zašto nema testova na drugim stranim jezicima.
Šta piše u Pravilniku o teorijskom ispitu:
Polaže se na računaru putem testa
Za vreme sprovođenja u učionici su samo kandidati i članovi ispitne komisije
Nije dozvoljena komunikacija između kandidata i ispitivanja, nakon započinjanja testa
Kome se to isplati?
Velika potražnja u Vojvodini je za polaganjem na ruskom, jer je veliki vroj poslovnih ljudi došao zbog „Gasproma“, kaže Aso Emil iz auto škole „Flojd“ iz Novog Sada.
U Kragujevcu je slično sa „Fijatom“. Poslednji raspoloživi podaci popisa iz 2011. godine, pokazuju da u Srbiji živi više od 200.000 ljudi kojima srpski, mađarski ili albanski nisu maternji.
„Oni koji nisu mogli da polože u Srbiji, otišli su preko u svoju zemlji i to obavili, iako im je bilo skuplje.“, kaže Emil.
„Svi gubimo. I autoškole i stranci. Ne razumem kako se to državi isplati.“
Bilal Nadžar, koji je u Srbiju došao 2013. godine jer se oženio Srpkinjom i odlučio da započne biznis u Beogradu, na kraju je, kako kaže, „digao ruke od srpskih propisa“.
Bilal Nadžar morao je da ode u Liban po dozvolu
Morao je da ode na nekoliko meseci u Liban, samo da bi položio vožnju. Onda ju je u Srbiji ratifikovao, odnosno preveo. Za prevod vozačke trebalo mu je jedan dan.
„To je skandalozno. Nijedna škola nije htela da me uči da vozim na engleskom ili francuskom.
Gledali su me jako čudno kada sam tražio prevodioca za testove, rekli su da nije dozvoljeno.
Na kraju sam potrošio 1.000 evra. I izgubio nekoliko meseci. Nikome to ne bih preporučio.“
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com