Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić potpisao je Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju, čime je počela izrada strateških dokumenata i akcionih planova za održive izvore energije i plana za Beograd – zeleni grad.
Uprava grada namerava da sistematski rešava izazove unapređenja životne sredine učestvujući u programu „Program zelenih gradova“ Evropske banke za obnovu i razvoj, a u okviru ovog programa razviće se Akcioni plan za zeleni grad (Green city action plan – GCAP) koji će predložiti rešenja za najveće ekološke izazove u prestonici.
Pored GCAP, Beograd će razviti i Akcioni olan za održive izvore energije i klimu (SECAP), a oba akciona plana doniraju Udruženi fond Japana i EBRD i njihovo razvijanje trajaće narednih 15 meseci.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da će se Beograd kandidovati za zelenu prestonicu Evrope i podvukao značaj oba akciona plana.
„Kao Grad posvećeni smo rešenju problema klimatskih promena, održive energije i zagađenja. Klimatske promene su globalni problem u čije reševanje svi treba da se uključe, kako bi ublažili posledice emisije ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova“, rekao je Radojičić.
Dodaje, da je misija razvoj Beograda kao zelenog grada, što će značajno doprineti boljem i zdravijem životu građana.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan naveo je da je Beograd perjanica borbe za zaštitu životne sredine, te da je u prestonici ostvaren značajan napredak naročito u podizanju svesti među građanima.
On je podsetio da je pošumljeno više od 700 hektara na teritoriji grada, kao i da je doneta strategija o prilagođavanju na klimatske promene.
„Ako je Beograd sada zelen 14 odsto to mora da proizvede ambiciju da bude još zeleniji. Grad je promenio svoje lice poslednjih godina, ali ostaju dva ključna problema, prerada otpadnih voda i pitanje vazduha“, kazao je Trivan.
Kako kaže, saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača u beogradu, jer se voze stara vozila koja treba da budu zamenjena elektronskim.
Trivan je naveo i da će se sledeće godine izaći sa predlogom o primarnoj reciklaži i rešavanju otpada, pre svega pet ambalaža i plastičnih kesa.
Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević naveo je da pre 6,7 godina nije posvećena pažnja zaštiti životne sredine u Beogradu, te da se sada na tome aktivno radi.
„Danas imamo Akcioni plan o zaštiti životne sredine, Akcioni plan o pošumljavanju grada, o kvalitetu vazduha, a cilj je da iza sebe ostavimo bolji i humaniji grad. Pošumili smo veći deo grada, doneli smo odluku da kada se jedno drvo iseče moraju da se posade dva nova, kao i odluku o ukidanju plastičnih kesa. Prvi smo u regionu uveli pet elektro autobusa u centar grada, a u planu je da ih bude 80, pa će ceo centar grada biti pokriven elektronskim javnim prevozom“, kazao je Nikodijević.
Pored toga, dodaje on, masovno su ukinute kotlarnice na mazut, a do 2021. godine ne bi trebalo da postoji nijedna takva kotlarnica.
Nikodijević navodi da i pored ostvarenih napredaka ostaju veliki zadaci, izgradnja fabrike za preradu otpada kojoj treba da prethodi primarna selekciju otpada.
Gradski urbanista Milutin Folić kaže da su usvojena dva najvažnija strateška dokumenta, strategija razvoja grada Beograda i novi generalni plan.
„Prema njima, odredili smo tri osnovna pravca razvoja grada, spuštanje na reke, izmeštanje industrije sa obale i davanje prioriteta zdravim načinima transporta, pešacima i biciklistima“, rekao je on.
Državna sekretarka u ministarstvu za evropske integracije Anja Rović navodi da se mora unaprediti urbano planiranje koje će odgovoriti na izazove novog doba, kao i da ministarstvo iz kojeg dolazi prepoznaje napore Beograda da unapredi životu sredinu.
„Zato je u okviru IPA 2018 podržana rehabilitacija četiri termalna objekta u Beogradu, Hitnu pomoć, Gradsku biblioteku, Studentsku polikliniku i Studentski stacionar. To je pilot projekat u cilju smanjenja emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a ukupna vrednost projekta iznosi 16 miliona evra, od čega će 11 miliona evra dati EU, dok će Grad pozajmiti ostatak novca od EBRD“, navela je Rović.
Visoka predstavnica EBRD Lina Ogrejdi navela je da je Beograd veoma važan za EBRD, te da je on pilot za sve glavne gradove na Zapadnom Balkanu.
„Mislim da Beograd može da bude zelen kao i svaki grad. Ovaj akcioni plan će pomoći gradu da identifikuje zelene projekte i da vidi gde da investira kao što su elektronski autobusi, prerada vode i energetski efikasne zgrade“, rekla je ona, dok je zamenik šefa Misije ambasade Japana u Srbiji Tetsua Tsubota rekao da će Srbija uvek imati punu podršku Japana u pogledu unapređenja zaštite životne sredine.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com