Posvećenost Beograda i Prištine napredovanju dijaloga slabi, a gubitak zamajca povećava opasnost da u procesu normalizacije dođe do zastoja, ocenjuje se u novom izveštaju generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, uz poziv liderima obe strane na uzdržavanje od zapaljive retorike.
Izveštaj, kojim je obuhvaćen period od 16. oktobra 2016. do 15. januara 2017. godine Savet bezbednosti UN razmatraće u ponedeljak, 27. februara.
U izveštaju se navodi da su tokom tog perioda tenzije između Prištine i Beograda dostigle „zabrinjavajuće nivoe, što je pokazano uzavrelom uzajamnom retorikom i optužbama u vezi sa spornim pitanjima i događajima“.
Generalni sekretar svetske organizacije ukazuje da nije postignut jasan napredak kad je reč o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, što je, kako navodi, „ključan aspekat sporazuma postignutog u okviru dijaloga pod posredovanjem EU“.
„Žalosno je što posvećenost i Beograd i Prištine napredovanju dijaloga izgleda slabi, delimično usled preokupiranosti domaćim političkim pitanjima. Gubitak zamajca povećava opasnost da u procesu normalizacije, koji je u interesu obe strane, dođe do zastoja i potencijalno nazadovanja“, ističe se u izveštaju koji je objavljen na sajtu UN, a nosi datum 6. februar.
Izražava se i zabrinutost zbog, kako se navodi, rastućih tenzija i eskaliranja međusobnog optuživanja koji su karakterisali odnose između Prištine i Beograda tokom poslednjeg kvartala, posebno, jer se to događalo u trenutku jačanja etničkih napetosti i zaoštrene političke retorike u širem regionu.
„Pozivam lidere obeju strana da budu oprezniji i uzdržaniji u iznošenju javnih stavova, da izbegavaju zapaljivi jezik i svoje stavove iznose isključivo mirnim putem i kroz odgovoran dijalog“, poručuje generalni sekretar.
On ocenjuje da je naročito tendencija ka pretvaranju manje značajnih pitanja u teme žustrih rasprava, u težnji ka sticanju taktičke prednosti ili domaćih poena, doprinela pogoršanju odnosa Beograda i Prištine.
„Kod nekih lidera vidim primere iskrene posvećenosti, hrabrosti i vizije o boljoj budućnosti, bez pristupa koji nikom nije od koristi i koji podriva istinske interese naroda kojima oni služe. Smatram pozitivnim primere liderstva na svim nivoima uprave i nadam se da će takvi primeri biti ponovljeni i češći tokom godine koja je pred nama“, stoji u izveštaju.
Generalni sekretar UN poziva obe strane da se pridržavaju sporazuma koje su već postigle u procesu dijaloga pod posredovanjem EU, „u dobroj veri i bez neprikladnih odlaganja“.
„Podsećam lidere da napredak nije neizmenjiv i da, ako proces ne krene napred, ili ako ne budu obezbedili opipljiva poboljšanja koja narod u potpunosti očekuje, postoji rizik od nazadovanja, što može biti opasno“, navodi se u izveštaju.
Generalni sekretar primećuje da se i dalje odlaže primena sporazuma o slobodi kretanja vozila, uključujući odredbu koja se tiče uzajamnog prihvatanja oznaka na registarskim tablicama, što je prema prvobitnom planu trebalo da stupi na snagu 15. novembra.
U izveštaju se napominje da je u obuhvaćenom periodu postignut izvestan napredak u primeni sporazuma postignutih u okviru dijaloga, posebno u oblasti integrisanja sudstva, slobode kretanja i telekomunikacija.
Podseća se, između ostalog, da su predstavnici i zvaničnici kosovskih Srba obustavili učešće u vladajućim institucijama kao odgovor na novi zakon o Trepči, kao i da je Priština osudila izgradnju zida kod mosta u Severnoj Mitrovici, ali se napominje da uprkos očitim tenzijama na političkom nivou, nema napetosti unutar zajednice u Severnoj Mitrovici.
Navodi se i da je bivši lider OVK i sadašnji lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj uhapšen u Francuskoj 4. januara po Interpolovoj poternici na zahtev Srbije, te da je to izazvalo gnevne odgovore i kosovskih političkih lidera i delova javnosti na Kosovu.
Takođe se podseća da su tenzije između Beograda i Prištine dodatno ekslairale kada je Beograd uveo novu železničku linuju do Severne Mitrovice i voz sa bojama srpske zastave i natpisom „Kosovo je Srbija“, zbog čega je kosovska policija rasporedila specijalne jedinice i oklopna vozila, nakon čega su se političari obe strane međusobno optuživali, a ratoborni jezik „zapalio“ javno mnjenje.
Unutar Kosova, konstatuje generalni sekretar UN, napeti odnosi između vladajućih i opozicionih stranaka kao i između stranaka unutar vladajuće koalicije sprečili su napredak po pitanju mnogih vladinih ciljeva, uključujući ratifikaciju sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, a nedovoljan je i napredak u pogledu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U izveštaju se ukazuje i da je, iako bi osećanja posle sukoba uvek trebalo priznati i obezbediti efikasne forume za rešavanje pitanja gubitaka i pritužbi vezanih za sukob, pravo na bezbedan i dostojanstven povratak osnovno i nepovredivo.
„Ujedinjene nacije ostaju spremne da podrže povratak, pomirenje i rešavanje pitanja teškog nasleđa sukoba na Kosovu“, poručuje se.
Takođe se ističe da su kosovske vlasti odgovorne za održavanje vladavine zakona i obezbeđivanja prava na povratak, te da te vlasti moraju da obezbede da incidenti kao što su oni koji su se dogodili u Suvoj Reci i Dečanima ne budu presedan za sistematsko sprečavanje povrataka.
Ocenjuje se i da je odsustvo odgovora javnih institucija u incidentima u Suvoj Reci i Dečanima razočaravajuće.
Generalni sekretar ukazuje da je „od ključne važnosti da kosovske institucije ispune operativne zahteve Interpola i obnove punu saradnju sa UNMIK-om i Interpolovom Kancelarijom za vezu, kako bi se obezbedilo efikasno angažovanje u međunarodnim naporima sprovođenja zakona“.
Ističe i da UNMIK nastavlja da prati razvoj događaja u vezi sa unapređenjem i zaštitom verskog i kulturnog nasleđa, i navodi da zabrinjava to što kosovske vlasti uporno odbacuju zhatev za izdavanje građevinske dozvole za obnovu srpske pravoslavne crkve u Prizrenu.
Generalni sekretar, takođe, pohvaljuje nastavak konstruktivne saradnje strana sa njegovim specijalnim predstavnikom Zahirom Taninom, poručivši da Tanin ostaje stranama na raspolaganju kako bi pomogao u mirnom rešavanju sporova i nesporazuma.
U izveštaju visoke predstanice EU za spoljnu politiku i bezbednost generalnom sekretaru o aktivnostima Euleksa u pomenutom tromesečmom periodu navodi se da je izrečen izvestan broj presuda u vezi sa ranim zločinima i organizovanim kriminalom, korupcijom i drugim ozbiljnim zločinima.
Takođe se navodi da je, prema procenama Euleksa, Divizija specijalnih jedinica kosovske policije „pružila odličan odgovor, na nivou standarda EU, u svim vrstama intervencija“ i da Jedinica za versko i kulturno nasleđe operiše na zadovoljavajućem nivou, uz napomenu da postoji stalna potreba za obezbeđivanje osetljivih verskih lokacija.
U delu izveštaja generalnog sekretara o Kancelariji specijalnog tužioca i Specijalnim većima, navodi se da je ta kancelarija dobila zadovoljavajuću pomoć od sudskih i policijskih vlasti u Prištini i Beogradu, ali da specijalni tužilac očekuje i veću pomoć imajući u vidu da se rad njegove kancelarije ubrzava.
Funkciju generalnog sekretara UN je do 31. decembra 2016. obavljao Ban Ki-mun, nakon čega ga je na tom mestu, od 1. januara 2017, zamenio Antonio Gutereš.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com