Ako Srbi sami formiraju ZSO, ona bi faktički trebalo da bude entitet koji bi imao nedvosmisleno direktnu vezu sa Beogradom, što bi značilo vraćanje srpskih institucija na Kosmet.
Srbi sa Kosova i Metohije su rešili da stvari preuzmu u svoje ruke i da ne čekaju potez Prištine, već da na petogodišnjicu potpisivanja Briselskog sporazuma 20. aprila oforme sami zajednicu srpskih opština.
Ovo su saopštili predstavnici liste „Srpska“, uz napomenu da nema razlike između Srba južno i severno od Ibra, i najavili povodom ovog pitanja sastanak deset srpskih opština sa Kosmeta, koji bi trebalo da se održi u Mitrovici. Istovremeno, iz političkog vrha u Prištini stigla je najava da su dogovoreni prvi koraci za izradu statua ZSO.
U čemu je razlika srpskog i albanskog viđenja Zajednice srpskih opština?
Prema albanskom viđenju, ZSO je asocijacija, odnosno, neka vrsta nevladine organizacije, koja može da se udružuje radi očuvanja i zaštite kulturnog identiteta. Po prištinskoj viziji, za ZSO nisu predviđena nikakva politička niti ekonomska udruživanja, kao ni samostalnost u donošenju odluka. Isto tako, Priština ZSO vidi kao telo koje je usklađeno sa zakonom o lokalnoj samoupravi Kosova. Tačnije, ona nema izvršnih, niti bilo kakvih drugih operativnih ovlašćenja.
Beograd ZSO vidi sasvim drugačije. Po modelu koji mi zastupamo, ZSO pre svega ima izvršnu vlast, koja ima mogućnost direktne komunikacije sa Beogradom. Naše viđenje predviđa da ZSO ima predsednika, skupštinu, kao i mogućnost finansiranja opština, doduše, preko prištinskih zakona. Takođe, ZSO je po beogradskom modelu zajednica koja ima pravo da raspolaže imovinom koja se nalazi na teritoriji opštine na kojoj ima vlast, i u kojoj je većina. Dakle, Srbija nije Prištini uskratila pravo da ZSO formira po svojim zakonima, ali Priština ni to očigledno nije prihvatila.
Sličan model beogradskom viđenju ZSO predvideo je i plan Martija Ahtisarija, a šest tačaka Briselskog sporazuma predviđa formiranje ZSO upravo po modelu koji zastupa Beograd.
Podsećanja radi, Albanci su bili u obavezi da ZSO formiraju još 2015. godine, ali to se nije desilo, iako je to krov sporazuma koji su prihvatili i potpisali u Briselu.
Da bi Srbi sami mogli da oforme ZSO prvi put je počelo javno da se priča 2016. godine, posle čega su politički lideri iz Prištine najavili da će „svako ko bude pokušao da se upusti u ovakvu avanturu biti uhapšen“.
Da li Srbi mogu sami da formiraju ZSO i kako bi ona funkcionisala?
Profesor međunarodnog prava dr Dušan Čelić za Sputnjik kaže da bi ZSO imala smisla samo ako je namera Srba da formiraju zajednicu koja bi bila faktički entitet i koja bi imala nedvosmisleno direktnu vezu sa Beogradom, što bi značilo vraćanje srpskih institucija na Kosmet.
„Ukoliko to nije plan, onda ne znam na koji način bi ta zajednica mogla da funkcioniše, jer bi, ako je u suprotnosti sa onim što želi Priština, bila oborena na njihovom Ustavnom sudu“, objašnjava dr Čelić.
On podseća da je još u pregovorima 2006. godine predlagano da Srbi na Kosmetu dobiju poseban entitet koji bi bio povezan sa Beogradom, ali da su tada taj predlog odbile i Priština i međunarodna zajednica. Na pitanje da li misli da bi ZSO koja nije u skladu sa voljom Prištine mogla da funkcioniše, on Čelić kaže:
„Juče smo videli na delu i pred kamerama šta rade Srbima. Čak i onim Srbima koji participiraju u njihovoj vlasti. Možete zamisliti šta se dešava kad nema kamera. Juče su pokazali da na Kosovu vlada aparthejd, i ja mislim da je vreme da Beograd zatraži drugačiji pristup briselskim pregovorima, jer posle onoga juče, više ništa nije isto. U isto vreme, to je pokazatelj da su Srbima na Kosmetu potrebne institucije koje su pod ingerencijom države Srbije kako bi opstali“.
Naš sagovornik ostavlja prostor da je najava Srba da sami sprovedu u delo formiranje ZSO možda i deo političkog pritiska Beograda na međunarodnu zajednicu.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com