Dok se zapadni analitičari pitaju da li Srbija ide glavom kroz zid jer je najavila samostalno osnivanje Zajednice srpskih opština, Priština traži način da osujeti namere Beograda da to učini do 20. aprila, do kada je albanskim liderima dat rok da počnu sa formiranjem ZSO. Namere su im jasne.
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kaže da će Albanci učiniti sve da poremete srpsko jedinstvo i da pridobiju neke Srbe koji su u lokalnoj vlasti, paralelno sa procesom da u pojedinim opštinama promene etničku strukturu tako da Srbi izgube većinu, kako bi na taj način obesmislili stvaranje Zajednice srpskih opština.
Zašto se Priština toliko plaši onoga što je i sama ratifikovala i u svom parlamentu i u Briselu? Zašto se plaši ZSO?
Drecun na ovo ima jednostavan odgovor — znaju da će imati jedinstven glas Srba na Kosovu i Metohiji. A to je za njih opasnost.
„Ta zajednica će raditi u korist srpskog naroda, povećaće stepen njegove bezbednosti i učiniti ga ekonomski samostalnijim. I ne samo to. Otvoriće Srbima perspektivu, jer Priština dobro zna da će preko ZSO država Srbija biti snažno usidrena u svojoj južnoj pokrajini. A Albanci žele da etnički potpuno očiste Kosmet od Srba. Dakle, da ih tamo nema. I zato im ne treba nikakva ZSO koja bi im pokvarila planove i omogućila opstanak Srbima na Kosovu i Metohiji. Njihov je strateški cilj da Srbi dole ne postoje, a ZSO im je prepreka u toj strategiji“, objašnjava Drecun.
Naš sagovornik dodaje i da je svako pozivanje Prištine na takozvane odluke Ustavnog suda Kosova, prema kojima je ZSO u neskladu sa takozvanim Ustavom Kosova, samo izgovor da se zajednica Srba ne formira.
„Postoji Briselski sporazum, i on je stariji i od njihovog takozvanog ustava i zakona. Znači, ako njihovi zakoni nisu u skladu sa Briselskim sporazumom, oni moraju da ih usklade sa njim. U protivnom, to što oni tvrde je jednostrana revizija Sporazuma, i to nije prihvatljivo. Pozivanje na odluke tog suda samo je pokušaj da dobiju na vremenu i da izbegnu formiranje ZSO. Beograd tu njihovu providnu igru neće prihvatiti, a ni srpski narod na Kosmetu“, kaže Drecun.
Podsećanja radi, Ustavni sud Kosova proglasio je neustavnim odredbe o formiranju ZSO u decembru 2015. godine, samo nekoliko meseci pošto je Priština u Briselu sa Beogradom utanačila okvir za formiranje ZSO na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Oba sporazuma je ratifikovala kosovska skupština, a Ustavni sud je od 23 tačke za formiranje ZSO odbio 22. Jedina tačka koju Ustavni sud nije odbacio jeste ona koja se odnosi na to da je Priština parafirala sporazum u kome se predviđa osnivanje ZSO.
Šta je to u sporazumu o formiranju ZSO što smeta Prištini? Sporazum sadrži opšte principe za konstituisanje te institucije, njen pravni okvir, kao i detaljan spisak nadležnosti.
Podeljen je na celine — pravni okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnosi sa centralnim vlastima, zakonski osnov, budžet i podrška i opšte i završne odredbe. Sporazum u celini možete pročitati OVDE.
Takozvani Ustavnu sud Kosova u svom obrazloženju zbog čega je takav sporazum za Kosovo neprihvatljiv, između ostalog je napisao da „Sud primećuje da u Ustavu Kosova već postoje posebne garancije i prava od interesa za jednu zajednicu koja je definisana kao ’stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etničkoj, jezičkoj ili verskoj grupi koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova‘“.
U istoj odluci, Sud ocenjuje da jedna zajednica može da ostvari konkretna prava za osnivanje asocijacije/zajednice koja će joj omogućiti da bude predstavljena u organima centralne vlade u svrhu zastupanja prava te zajednice. Odluku tzv. Ustavnog suda Kosova o suspendovanju odluke o formiranju ZSO možete pročitati OVDE.
Ko god uporedi dokument koji je potpisan u Briselu sa odlukama koje sud na Kosovu smatra neustavnim može da uoči jednu činjenicu — da je Priština, osporavajući sporazum o ZSO, u stvari osporila sopstveni ustav.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com