Bivši britanski diplomata, stručnjak za Balkan Timoti Les, čija je teza da mir na Balkanu jedino može da donese prekrajanje granica po etničkom principu, izazvala veliku pažnju javnosti poslednjih sedmica, tvrdi da je proces raspada nemoguće zaustaviti.
Proces raspada je, uveren je, nemoguće zaustaviti zato što njime upravljaju geopolitičke sile i promene kojima svedočimo u svetu, a tu pre svega misli na promene u Beloj kući, promene u Evropskoj uniji, te promene u Rusiji i Turskoj.
Navodi da na jugu Srbije i severu Kosova, preti rasplamsavanje novog sukoba.
„Beograd je već umoran od razgovora s Albancima i želi dovesti stvari do kraja. To bi verovatno značilo reintegraciju severnog Kosova sa Srbijom i, ako bude potrebno, dovođenje srpskih snaga bezbednosti“, mišljenja je Les.
Napominje da manjinsko stanovništvo Bosne, Makedonije i Kosova nikad nije prihvatilo legitimitet tih država, a mnogi su se prihvatili oružja tokom raspada Jugoslavije da ne bi postali deo nečeg što oni smatraju tuđom državom“, rekao je Les u intervjuu za hrvatski portal Expreš.
Uveren je, kaže, i da su manjine u državama bile prisiljene prihvatiti status quo zato što je zapadna hegemonija zabranila bilo kakve promene postjugoslavenskih dogovora.
Upravo ti dogovori su sad u neviđenoj opasnosti zato što s jedne strane stoji oslabljena Evropska unija, s druge nezainteresirane Sjedinjene Američke Države, a s treće strane pojavljuju se Rusija i Turska kao države koje veruju da preko Balkana mogu širiti svoje sfere uticaja.
„Politika Evropske unije je propala i najveći dokaz toga je sve veća opasnost od nestabilnosti u regiji. Amerikanci su uspeli da obuzdaju separatizam u devedesetima i ranim dvehiljaditim korišćenjem “tvrde sile““, kaže Les.
Tačnije, uspostavili su kvazikolonijalnu civilnu vlast i rasporedili tisuće vojnika NATO-a koji su mogli silom ukloniti s vlasti separatističke političare“, priča Les i dodaje da je Evropa imala potpuno drukčiji pristup.
EU se oslonila na moć diplomatije i državama regiona nudili su nagradu pristupanja Uniji u zamenu za stabilizaciju i mir u državi.
Leš dodaje: „Njihova je ideja bila da se razne balkanske države dobrovoljno uključe u radikalnu reorganizaciju svojih političkih i ekonomskih sistema u zamenu za nagradu od članstva u EU.
U procesu, siromašne, autoritarne i nelegitimne države će se pretvoriti u svojevrsne prosperitetne, demokratske i inkluzivne u kojima će manjine trajno živjeti, naveo je Les i upozorio da postoje dva osnovna problema s pristupom na koji se odlučila Evropska unija.
„Prvi je da SAD nikad nije stvarno porazio separatizam, nego ga je samo potisnuo. Drugi je da Evropska unija nikad nije imala “Plan B“ koji bi aktivirali ako bi politika prošireenja doživela neuspeh“, kaže ovaj plitički analitičar.
Problemi su, prema njegovim rečima, postali jasniji sad kad Evropska unija doživljava sve veće krize, a avet separatizma se vraća u region. „To je stvorilo apsurdnu i tragičnu situaciju gde evropski diplomati preklinju lokalno stanovništvo i političare u zemlji kao što je Bosna da se fokusiraju na reforme i integraciju s Evropskom unijom dok se država raspada.
„Moj zaključak je da se ova multietničnost na Balkanu može održati samo kroz autoritarna sredstva – bilo da se provodi interno, kao u slučaju Jugoslavije, ili da se provodi spolja, kao što je bio slučaj u vreme američke dominatije“.
Nakon što pritisak nestaje, krhka multietnična država neizbežno se počinje raspadati, što sada možemo i da vidimo, kaže Les i dodaje da nakon nedavnog referenduma u Republici Srpskoj o obeležavanju dana RS-a pojavila se ozbiljna zabrinutost da će se rasplamsati neki novi sukobi.
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Miloradu Dodiku, ali kako je većina njegove imovine raspoređena po Srbiji i RS-u, teško je očekivati neke značajnije promene njegovog pristupa.
Leš kaže da postoje samo tri mogućnosti raspleta situacije, dok samo jedna ima bilo kakve šanse održavanja mira u Bosni i Hercegovini.
„Prva opcija je nastaviti s politikom “stabilizacije kroz integraciju“. Cilj takve politike je stvoriti održivu multietničku državu s nagradom kao članstvo u EU, ako bi lokalci uspeli“, navodi Les, ali kao problem ističe to što je proširenje praktično završeno i ne postoji nagrada kojom će se kompenzovati manjine za ono što smatramo da je nedostatak dostojanstva i sigurnosti koje moraju podnositi dok žive kao građani drugog reda u nečijoj tuđoj državi.
Druga opcija je, prema njegovim rečima, sankcionirati separatiste, na primer, Srbe, zato što žele promeniti status quo.
Ovde se, međutim, ponovno susrećemo s problemom, rekao je.
„Naime, Evropljani su previše razjedinjeni da bi proveli takve korake. Uvođenje blagih sankcija, kao što su to Amerikanci nedavno napravili, pokazalo se kontraproduktivnim zato što je samo ojačalo separatizam u Republici Srpskoj“, objašnjava Les.
Treća opcija, po njemu najrealnija je, da Zapad podrži proces pregovora u kojem bi Bošnjaci pristali na slabljenje bosanske države što bi zadovoljilo želje Srba i Hrvata za većom autonomijom.
Čak ni to nije stalno rešenje, ali kratkoročno će izbeći najgori scenarijo, smatra Les.
Uveren je da bilo kakav trajni mir zavisi isključivo o prekrajanju granica, ali uz strogu kontrolu spoljnih sila koje će osigurati mir tokom bilo kakve tranzicije.
„Mislim da bi rezultat bio stabilnije okruženje nego sad. Opasnost vreba u procesu tranzicije. Specifično, postoji rizik da bi Bošnjaci, Makedonci i kosovski Albanci silom pružali otpor raspadu njihovih država. To bi onda moglo uplesti velike sile, poput Turske i Rusije, ali i države regiona“, kaže Les.
U međuvremenu, smatra, prioritet mora biti usporavanje internog raspada regije dovoljno dugo da se razreše sporna pitanja, kao što je to status Brčkog ili Srebrenice, odrediti načine kako kompenzovati grupe koje će gubiti emotivno važnu teritoriju i ograničiti njihov prirodni nagon da se bore.
Ipak, i on je svestan da njegove teze nisu nimalo popularne niti prihvaćene u širim diplomatskim ili analitičarskim krugovima.
Priznaje da postoji velik rizik u sprovođenju bilo kakvih promena, ali upozorava da, barem prema njegovom mišljenju, veća opasnost leži odbijanju otvaranja tog pitanja. „Lokalno stanovništvo već radi na tome“, kaže on i dodaje:
„Čini mi se da su elite bosanskih Srba sve složnije i odlučnije u konačnom odcepljenju od Bosne i mislim da će početi s procesom ostvarivanja nezavisnosti već iduće godine“.
Smatra da su bošnjački političari pod velikim pritiskom da očuvaju postojeće stanje, ali i da Bakir Izetbegović ne može olako da promeni centralizacijsku politiku SDA.
Čini se, kaže, da Izetbegović čistom političkom upornošću želi da spreči raspad Bosne.
„U međuvremenu u Makedoniji Albanci trenutno odbijaju da učestvuju u vlasti, osim pod uslovom koji su neprihvatljivi za Makedonce. To rizikuje situaciju u kojoj međuetnička podela vlasti dolazi do kraja. Potencijalno, Makedonija bi mogla de facto da se podeli po etničkim linijama, što je dovelo Albance da uspostave paralelne institucije na zapadu Makedonije i izaziva nekakav zazor od Makedonaca. To je rizik, a ne predviđanje, jer proces je još u ranoj fazi“, naveo je Les.
S druge strane Atlantika svedočimo, kaže, promeni u Beloj kući. Donald Trump je već najavio politiku u kojoj će Amerika biti na prvome mestu i još niko ne zna šta to tačno znači.
Leš, međutim, smatra da to može značiti i promenu politike na Balkanu.
Uveren je, kaže, da bi Trump mogao povući čak i postojeće američke trupe s Kosova što bi moglo dovesti do daljnjeg propadanja sbezbednosne situacije.
„Bojim se da bi dosadašnju politiku manjkavog angažmana mogla zameniti politika opšte ravnodušnosti“, rekao je Les.
Kao rezultat svega toga, veruje da postoji sve veći rizik da će Republika Srpska proglasiti nezavisnost iduće godine, a da će Hrvati pokušati da napuste Bosnu nakon toga.
„To bi moglo stvoriti opasno zapaljivu situaciju na terenu“, smatra Les svestan da je njegova analiza pogrešna, ali…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com