U senci inicijative ministra Verbića da nastava građanskog i veronauke bude svedena na četiri razreda, ostale su druge ideje koje je prvi čovek prosvete prvi put izložio u javnosti, na nedavnoj konstitutivnoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta. U prvom redu, to je najava racionalizacije mreže škola i potreba da se smanji fond časova, jer ih đaci „imaju više nego što je zakonom dozvoljeno”.
Nastavnici sa kojima se razgovaralo o Verbićevim idejama slažu se da to jesu neki od najvažnijih problema srpske prosvete, ali da sa racionalizacijom škola, časova, predmeta… ne može da se krene dok se ne zna ni osnovni podatak: koliko ima prosvetnih radnika.
– Bojim se da su ovo jevtini politički poeni i da se ministar dodvorava roditeljima rečenicama poput „deca ubuduće neće biti opterećena”. To je vrlo ozbiljno pitanje koje zahteva analizu svih predmeta koji su uvođeni prethodnih godina, iako niko nikada nije konsultovao one koji drže dnevnik. Danas smo došli u situaciju da imamo dvostruki problem: decu smo preopteretili, a imamo i navodni višak zaposlenih u prosveti – kaže za naš list Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Ona podseća da je u školama već 16.000 radnika na neodređeno i da se ne zna kada će taj status moći da reše zbog zabrane zapošljavanja. Po njenom mišljenju, ne treba da se radi racionalizacija radi racionalizacije, jer će se stvoriti dodatni haos u školama.
– Mi i dalje ne znamo osnovnu stvar – koliko nas ima, 105.000 ili 108.000, a u takvoj situaciji ne mogu da se prave ozbiljni rezovi. Jer, doći ćemo u situaciju da 1. septembra još nastavnika ostane bez norme – ukazuje Jankovićeva.
Istraživanje Saveza učitelja koje je pre nekoliko godina rađeno u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazalo je da gotovo 70 odsto učitelja u Srbiji smatra da su sadržaji nastavnog programa za đake osnovne škole preobimni. Više od polovine misli da su neusklađeni sa uzrastom učenika, a čak 72 procenta ocenjuje da ne odgovaraju zahtevima daljeg školovanja.
Programi su preobimni, faktografski natrpani… Možda deca ne bi bila toliko opterećena kada bi gradivo bilo manjeg obima, a onda bismo i mi mogli te lekcije zanimljivije da obradimo u dužem periodu – kaže za „Politiku” Ana Blečić, profesorka u Devetoj beogradskoj gimnaziji i član Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ona se slaže sa stavom da su deca preopterećena, ali dodaje da je to veoma osetljivo pitanje i da mora da se vodi računa i o socijalnoj dimenziji, jer je realnost da je to za neke kolege jedini način da popune fond časova. Sagovornica ističe da je ovo njen lični stav, ali da će, kada ova pitanja dođu na dnevni red Nacionalnog prosvetnog saveta, zastupati stav Srpskog biološkog društva čiji je predstavnik.
– Kada je reč o racionalizaciji mreže škola, ona je neophodna i čudi me da do sada nije urađena. Moram da se osvrnem i na ministrovu rečenicu da je naš zadatak da kažemo „ne”. Nacionalni prosvetni savet je to radio više puta u prethodnom periodu, pa su opet ministri potpisivali odluke sa kojima se NPS nije slagao – ističe Ana Blečić.
Ministarstvo prosvete je ovih dana prvi put na jednom mestu sabralo razne podatke o prosvetnom sistemu koji su nedostajali decenijama, a među njima je broj škola i đaka. Dr Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete, kaže da je to dobra polazna osnova za najavljenu racionalizaciju, što će biti predmet razmišljanja u narednom periodu – koju školu ugasiti, koju ostaviti i da li ima dovoljno novca da se održava čak hiljadu škola sa do deset učenika. Broj škola se u proteklom periodu nije značajno promenio, a broj prvaka se za dve-tri decenije smanjio sa oko 95.000 na ispod 70.000.
Podaci tako pokazuju da i dalje imamo škole sa više nastavnika nego đaka: od 3.900 školskih ustanova čak hiljadu, uglavnom seoskih, ima samo deset učenika ili manje. Najviše malih razreda imaju Jablanički, Pčinjski i Nišavski okrug.
(Sandra Gucijan, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com