Vojno- zdravstvene ustanove primiće 130 vojnika po ugovoru medicinskih sestara i tehničara, a najviše njih biće zaposleno u Vojnomedicinskoj akademiji, kaže zastupnik načelnik te ustanove prof. dr Miroslav Vukosavljević.
Zainteresovane medicinske sestre i tehničari za rad u vojnom zdravstvu treba da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka regionalnim vojnim centrima, nekadašnjem vojnom odseku.
„Oni se mogu prijaviti do 20. maja za junsku klasu vojnika po ugovoru medicinskih tehničara. U sistemu vojnog zdravstva imamo 130 mesta odvojeno za njih“, rekao je pukovnik Vukosavljević Tanjugu.
Kako kaže, prvih nekoliko meseci kandidati bi prolazili vojno stručnu obuku, a zatim usko stručna obuka u centrima kao što je VMA i sanitetskoj službi.
„U skladu sa odobrenim sredstvimna rodila se ideja o prijemu vojnika po ugovoru medicinskih tehničara. To na mala vrata vraća vojnog medicinskog tehničara, vojnu sestru u VMA. Dovoljno sam star da pamtim vojne sestre, koje su uglavnom bile glavne sestre klinika u VMA“, naglašava Vukosavljević.
Oni koji prođu kompletnu vojnu i stručnu obuku imaće priliku da počnu da rade u vojno-zdravstvenim ustanovama kao što je VMA ili vojne bolnice u Nišu i Novom Sadu.
Vukosavljević pojašnjava da će ovakvi kadrovi biti spremni da pođednako dobro reaguju u mirnodopskim uslovima, vanrednim situacijama, u slučaju rata. Imaće mogućnost napredovanja, a mogu biti upućivani i u mirovne misije gde se može više zaraditi.
„Zdravstvena nega je prepoznata kao jedan od najbitnijih momenata, jer džaba ćete propisati dobar lek ako nema ko da neguje pacijenta da se stara o njemu“, pojašnjava on.
Govoreći o reformi Vojnomedicinske akademije, on je istakao da će se ubuduće VMA baviti lečenjem, edukacijom i naučno istraživačkim radom, dok će snadbevanje – ekonomski momenat pripasti Sektoru za vojno zdravstvo.
„To podseća na zapadne principe gde imate ekonomistu na čelu zdravstvene ustanove koji će voditi računa da obezbedi uslove doktorima da se bave svojim poslom“, naglasio je Vukosavljević.
On kaže da reforma ne isključuje lečenje civila u toj zdravstvenoj ustanovi, da je za ovu godinu potpisan ugovor sa RFZO za 40 odsto kapaciteta.
VMA, kako naglašava, ostaje u službi svih građana, prvenstveno vojnih osiguranika, a zatim i civila.
Zdravstvenim radnicima, zaposlenim u toj ustanovi poručuje da ne treba da strepe za svoja radna mesta i da treba da rade svoj posao najbolje što znaju, kao i da će biti novog zapošljavanja lekara.
„Biće prijema lekara i oni su svakodnevni. Upražnjena radna mesta zbog odlaska u penziju ili odlaska u drugu zdravstvenu ustanovu, popunjavaju se novim kadrovima. Već smo primili dva pedijatra, jednog fiziko-hemičara u procesu je prijem više lekara“, pojašnjava Vukosavljević.
Upitan da li je planirano zanavljanje opreme na VMA, on je rekao da je 31. marta potpisan plan nabavke opreme od strane Ministra odbrane i da će biti nabavljena gama kamera sa skenerom, magnetna rezonanca, digitalne rendgen aparate za snimanje kostiju i mišića u vertikalnoj poziciji, koji do sada nijedna zdravstvena ustanova nema.
Govoreći o programima transplantacije organa, on je rekao da je VMA prepoznat, ne samo u Srbiji već i u regionu, u toj oblasti.
Nastaviće se, kako kaže, transplantacija jetre i bubrega, a otvaranjem očne banke i transplantacija rožnjace na koju čeka oko 1.000 pacijenata.
„Mi smo 2012. godine aplicirali Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja i dobili dozvole za otvaranje očne banke. Projekat smo napravili i očekujem da u narednim nedeljama krenu radovi na rekonstrukciji dela VMA gde će biti očne banke, a u toku je i nabavka opreme“, rekao nje načelnik VMA.
Upitan da li ima problema u snadbevanju, kako su objavili pojedini mediji, on je rekao da je snadbevenost u vojnim apotekama skoro 80 odsto, ali da će uvek postojati neki od lekova koji su u procesu nabavke.
Da je sada mnogo bolja snadbevenost lekovima, kako kaže, govori podatak da su ranije za refundaciju za lekove vojnih osiguranika trošili ogroman novac. Čak 70 odsto lekova na recept vojni osiguranici podizali su u civilnim apotekama, dok je danas to svedeno na 20 odsto.
„Lekove koje ne može da nabavi vojni osiguranik u vojnim apotekama, dužni smo da mu napišemo recept da podigne u civilnoj apoteci. Ogromni su novci trošeni za te refundacije iz fonda vojnih osiguranika“, pojašnjava on.
Da je snadbevenost VMA lekovima i potrošnim materijalom dobra najbolje govori, kako kaže, broj lečenih pacijenata u toj ustanovi.
Od početka godine na VMA bolnički je lečeno 8.885 pacijenata, urađeno je 7.786 operacija i to 4.361 u bolničkim uslovima i 3.425 u ambulantnim uslovima.
Ukupno je pregledano 131.833 pacijenta u specijalističkoj poliklinici, 16.039 pacijenata u Centru hitne pomoći, dok je Institut za radiologiju uradio 32.541 dijagnostičku proceduru.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com