Iako veoma popularan u svetu, društveno koristan rad, ili rad u javnom interesu, kao alternativa zatvorskoj ili novčanoj kazni, u Srbiji je i dalje nepoželjan, budući da se građani pre odlučuju da svoje kazne plate ili odsluže u zatvoru, nego da čiste ulice ili se staraju o starim i bolesnim licima.
Prema podacima prekršajnog suda u Beogradu, taj sud je od 1, marta 2014, kada je uvedena ta mogućnost, izrekao 2.223 kazne rada u javnom interesu umesto novčane kazne, što čini tek 1,12 odsto svih izrečenih zamena kojih je protekle tri i po godine u ovom sudu bilo 198.142, naveo je predsednik tog suda Milan Marinović.
Kako je zamena novčane kazne za rad u javnom interesu – dobrovoljna, odnosno okrivljeni mora da bude saglasan sa njom ili da sam traži tu opciju, okrivljeni su prema ovim podacima u skoro 99 odsto slučajeva pre pristajali na prinudnu naplatu ili zamenu novčane kazne zatvorom.
Inače, novčana kazna se menja po principu hiljadu dinara – dan zatvora, ili hiljadu dinara – osam sati društveno korisnog rada.
Moguće je izreći najmanje 20 sati a najviše 360 sati rada u javnom interesu.
Kao samostalnu kaznu koju je od prošle godine moguće izreći za prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru, Prekršajni sud još nije izrekao nijednu pravosnažnu presudu sa kaznom rada u javnom interesu, rekao je Marinović, koji se zalaže da se ta kazna uvede i za neke prekršaje predviđene Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Da Srbi nerado rade u javnom interesu pokazuje i primer iz 2014. godine, kada je Prekršajni sud u Beogradu nakon majskih poplava sve prekršajne naloge menjao radom u javnom interesu i to u Obrenovcu.
Marinović za Tanjug navodi da se sud na taj korak odlučio u nameri da učini dobro svima, pa je mahom novčane kazne od 5.000 menjao za rad u javom interesu
„Od oko 2.500 tih rešenja, 666 njih je postalo pravosnažno i poslato Povereniku za izvršenje alternativnih sankcija. Od toga 37 lica je platilo kaznu, a samo jedan čovek je kaznu odradio“, kaže Marinović.
On je takođe ukazao na problem dugotrajne procedure zamene i kratkog roka zastarelosti za izvršenje pravosnažnog rešenja od dve godine.
Prema njegovim rečima, u praksi se često dešava da okrivljeni kome je novčana kazna preinačena u zatvorsku, pred sudom traži zamenu u društveno korisni rad, ali do toga ipak ne dođe, jer jednostavno ne uspeva da se dogovori s poverenikom za izvršenje sankcije o tome šta će konkretno raditi umesto da ide u zatvor ili da plati kaznu.
U tom slučaju poverenik mora da obavesti sud o tome, a sud treba opet da promeni svoje rešenje i kaznu preinači u zatvor, dok vreme prolazi i rok od dve godine za izvršenje zastareva.
Marinović kaže da bi povećenje roka zastarelosti na četiri godine otklonilo ovaj problem, i očekuje da u budućnosti sistem društveno korisnog rada i u Srbiji profunkcioniše kao na zapadu.
Osim za prekršaje, ova kazna može da se izrekne za blaga krivična dela za koja je zaprećena kazna do tri godine zatvora.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com