U Srbiji je pri kraju velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira ikada sprovedena kod nas, a sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan, da su rafovi puni falsifikata, kaže za Sputnjik predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljub Živadinović.
Tu akciju, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, predvodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ističe on, napominjući da dok istraga traje, te institucije ne mogu da objavljuju rezultate do kojih su došli.
Oko 40 odsto meda na tržištu falsifikat
Ipak, dodaje:
„Prema trenutnim analizama ima oko 40 odsto falsifikata, ali to je ono što je do sada nađeno u akciji i ako bismo je ponovili našli bismo toga još. Inspekcija ne može da postigne sve da uradi. Mi smo se trudili da pomognemo državi tako što smo pozvali građane potrošače meda, ali i pčelare da prijave sve na šta sumnjaju. Više od 500 objekata smo mi prijavili. Skoro 200 uzoraka je uzeto od različitih proizvođača. Kada se sve završi, mislim da ćemo biti šokirani onim što je nađeno“.
Živadinović kaže da je, koliko mu je poznato, dobar deo posla urađen, ali da moraju da se obiđu još neki proizvođači. Dodaje, međutim, da su nekima već stigle milionske kazne, jer postoje slučajevi koji ne zahtevaju analizu meda. Reč je o onima kod kojih deklaracije na proizvodima nisu usklađene sa propisima. Već je to dovoljno da takve proizvode veterinarska inspekcija odmah povlači iz prometa, pa nema razloga da ga šalje na analizu, objašnjava sagovornik portala „Sputnjik“.
Teške zloupotrebe
„Imate tako na tržištu takozvani pekarski med kome je cena enormno niska, negde čak i 300-400 dinara za kilogram“, kaže on, napominjući da na tom proizvodu, prema zakonu, ne sme da piše da je reč o pekarskom medu poreklom od bagrema ili livadskog bilja. A to se ipak radi.
Predsednik SPOS-a napominje da je cena pravog bagremovog meda u otkupu, dakle ona koju pčelar dobije bila oko 800 dinara. Kada se na to dodaju svi ostali troškovi – pakovanje, PDV, sa trgovinskim maržama onda izađe 1200-1300 dinara. Pekarski med, pak, nije ništa drugo do slučajno pregrejani med u kome je uništeno ono što je pčela u njega ugradila i više nema biološku vrednost koju ima pravi med.
Radi se, kako kaže, o teškim zloupotrebama, jer je reč o proizvodima u kojima uopšte nema meda, ili ga je veoma malo. Uglavnom je reč o ušećerenom sirupu. Kakav apsurd. Pored domaćeg meda vrhunskog kvaliteta koji završava u inostranstvu, kao što je ovih dana u Italiju otišlo pet poslednjih šlepera bagremovog meda, srpski potrošači uglavnom kupuju nešto što se samo tako zove, a zapravo je falsifikat.
Živadinović kaže da su proizvođači meda srećni kada je na tržištu 30 odsto falsifikata meda jer ih je pre nekoliko godina, 2015. i 2016. bilo čak i do 95 odsto.
Uvesti mere po uzoru na EU
A falsifikati nisu samo specifičnost Srbije nego generalna pojava svuda u svetu sa kojom se različite države različito nose.
Na pitanje, kakve su kazne za falsifikatore, po njegovoj oceni one uopšte nisu destimulišuće. Proizvođači meda udruženi u SPOS koji od prošle godine imaju i svoj pogon meda „Naš med“, finansiran sopstvenim sredstvima, traže drastično veće kazne ili da se uvedu one po uzoru na EU, zbog čega bi trebalo menjati zakonodavstvo.
Živadinović napominje da EU ima zakon o falsifikatima hrane, što mi nemamo, i oni imaju kazne koje nisu samo novčane, nego i one o zabrani rada na određeno vreme.
„Kod nas su kazne smešne. Kada firma dobije milionsku kaznu gde je više kazni za više prekršaja sabrano u jednu, ona jeste velika, ali ona će da je plati i taj novac će da zaradi za nekoliko dana. Kod nas je to preraslo u bezobrazluk. Kada vas neko kazni jednom trebalo bi da ispravite grešku. Ali to se ne dešava, plati se kazna i ide se dalje“, napominje sagovornik Sputnjika.
Na potezu država
On kaže da na tržištu EU može da se nađe samo oko 10 odsto falsifikata, za razliku od SAD gde je prema poslednjim istraživanjima bilo 76 odsto falsifikata.
„Kada država ima želju da reši problem, ona će ga i rešiti, a to je vrlo jednostavno. Treba promeniti zakonodavstvo, povećati kazne, napraviti efikasan sistem za zatvaranje pogona koji svesno krše zakon. Kao što je Holandija uvela da vam dve godine zabrane rad i ne smete otvoriti firmu na ime bliskih rođaka tokom te dve godine. Dakle, potpuna zabrana delatnosti“, precizira Živadinović.
To je, kako dodaje, tako velika kazna da niko neće da rizikuje baveći se falsifikovanjem meda.
I trgovine saučesnici
Živadinović kaže da je razgovarao sa vlasnikom jednog velikog trgovinskog lanca regionalnog karaktera koji mu je rekao da kada bi u Srbiji zabranili prodaju ne samo falsifikovanog meda, nego falsifikovane hrane uopšte, 30 odsto radnika bi ostalo bez posla, oni bi ostali bez isto toliko obrta, jer se 30 odsto falsifikovane hrane stavlja na tržište. Zato on smatra da će biti mnogo teško doneti zakon o prevarama , odnosno falsifikatima namirnica, jer su u pitanju ogromni novci i ogromni interesi.
Pravog meda iz pogona „Naš med“ proizvođača udruženih u SPOS, koji je kontrolisan u inostranim laboratorijama i dobio najviše ocene, još nema u našim prodavnicama.
Samo jedna trgovina hoće „Naš med“
„Većina trgovina odbija partnerstvo sa SPOS-om. Mi smo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije svim trgovinama krajem prošle godine poslali dopis u kome smo ih obavestili da su pčelari napravili svoj pogon u njihovom vlasništvu, da garantuju za kvalitet meda, da mogu da ga provere uvek u bilo kojoj laboratoriji u svetu. Do sada smo upravo postigli dogovor sa jednom trgovinom srednje veličine. Od ovih velikih niko nam se nije javio“, kaže predsednik SPOS-a.
On smatra da i trgovci obmanjuju potrošače zajedno sa proizvođačima falsifikovanog meda čije proizvode drže u rafovima iako ih je inspekcija u tome uhvatila više puta. To rade, jer zarađuju, jer je falsifikat jeftiniji od pravog meda koji je berzanska roba i ima cenu na svetskom tržištu. Ko hoće u Srbiji da jede med mora da ga plati po onoj ceni koja je na svetskom tržištu, ističe Živadinović.
A kako ga prepoznati u poplavi falsifikata? To je golim okom nemoguće, osim kada je med kristalizovano homogen od dna do vrha tegle što je znak da je sigurno pravi, kaže on. Ističe, međutim, da ocenu da je med pravi, a takav sadrži nekoliko stotina supstanci, može da potvrdi samo analiza za koju je u Srbiji u potpunosti osposobljen samo Hemijski fakultet.
Zato Živadinović savetuje da potrošači kupuju med kod pčelara koga znaju i u koga imaju poverenja.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com