I jedni i drugi tvrde da rade po propisu, a jedini koji su propisno platili njihov rat su — žitelji Beograda. I tek će, izgleda, da plaćaju, jer će, prema najavama taksista, od 14. oktobra u vreme protesta morati peške i preko mostova. Ima li kraja i ko će da dune u pištaljku?
I Beograđani došli na red da plate danak industrijske, odnosno tehnološke revolucije. Svakodnevna dvočasovna blokada grada od strane taksista, koji traže od države da ih zaštiti od „Kar go“ udruženja, koje im, kako kažu, nelegalno otima posao, nesumnjivo je izazvala bes građana. I dok jedni psuju taksiste, a drugi „Kar go“, država uglavnom sve samo posmatra, bez primetne reakcije koja bi stala na put mukama žitelja prestonice, pa se neizbežno nameće pitanje — gde je svemu tome kraj.
Hoće li to taksisti skinuti oznake sa krovova i kolektivno i oni postati „Kar go“ varijanta (ako ga ne možeš pobediti, pridruži mu se), kada je već sve po propisu, a više se isplati, ili će „Kar go“ preći u taksiste, u skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, kako to od njih traže taksisti podržani čelnicima Ministarstva saobraćaja?
Ili će država smisliti nešto treće. Ovako su u pravu i jedni i drugi, a ceh plaćaju treći. Taksisti se drže Zakona o prevozu putnika, a „Kar go“, koji u Srbiji deluje od 2015. godine, je registrovan kao udruženje građana koji međusobno jedni druge prevozom ispomažu na putu, kontaktirajući posredstvom telefonske aplikacije, i nisu ni prvi ni poslednji koji su uspeli da nađu rupu u zakonu i način da funkcionišu.
A protest taksista, koji su istim povodom Beograd blokirali i u maju prošle godine, nije nikakva srpska specijalnost, koliko god se u sličnim situacijama to nama činilo. Uvek je staro teško ustupalo mesto novotarijama i izazivalo zazor i strah od konkurencije. Tako je bilo i sa „Uberom“, a „Kar go“ nije ništa drugo do srpski „Uber“.
Od kako je startap kompanija „Uber“ 2009. godine počela da radi u San Francisku, nailazila je na otpor taksista. Prvo su to, naravno, učinili oni u Americi, gde je vremenom, zbog „Ubera“ i njegove velike popularnosti i zbog osetno jeftinije vožnje, značajno smanjen broj taksista na ulicama.
Oni u Parizu su protestovali još 2015. godine, blokirajući francusku prestonicu, sledeće godine su to učinili taksisti u Belorusiji u Minsku, a 2017. godine širom Hrvatske. Te godine taksisti su danima blokirali Rim, prošle godine su to isto činili oni u Grčkoj, a ove godine taksisti u Rumuniji, Varšavi, Madridu, Barseloni, Beču. I ko zna gde još.
Neće, naravno, zbog toga Beograđanima, koji već nekoliko dana trpe teror, biti ništa lakše. Taksisti, koji su već dobili epitet države u državi, za 14. oktobar su najavili i blokadu mostova. Da li su to, pomeranjem prvobitno najavljenog termina za tu akciju, ostavili dovoljno vremena nadležnima da reaguju?
A nadležnima do daljeg ostaje vruć krompir u rukama, sa pitanjem — kako da izvedu da i vuci budu siti, i ovce na broju. Jer ne može ni Srbija mimo sveta. O tome najbolje govori podatak da je „Uber“ ne samo preživeo bes taksista, nego je u maju ove godine izašao na Njujoršku berzu. Posle samo 10 godina od osnivanja, tržišna vrednost kompanije, koja posluje u više od 80 zemalja sveta, procenjena je na oko 82,4 milijarde dolara.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com