Ovu školsku godinu počinjemo sa idejom da bude bolje i da je ovo generacija koja će osetiti reforme, da zajedno otvaramo novu stranicu, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.
Šarčević je u intervjuu za „Blic“ na pitanje koji su najveći problemi u školstvu, rekao da je to manjak i nemerljivost kvaliteta.
„Zatim javnost i efikasnost. Postoje neke univerzalne kategorije koje ukazuju kada neki stepenik obrazovanja slabi, kao što je slučaj sa predškolskom kategorijom. Kao što kažu iz UNICEF-a, obrazovanje počinje sa tri godine. Deca koja sa babom i dedom do šeste godine vreme provode pred televizorom, zaostaju za drugom decom“, kaže Šarčević.
Na pitanje kako se može poboljšati kvalitet, on navodi da treba slediti modele gde se ocena odvaja od nastavnika.
„Dok on procenjuje samo trenutno znanje koje učenik pokazuje i prati njegov razvoj, zaključna ocena mora biti eksterna. Jer kada neko neutralan učenika oceni onda i nastavnik dobija svoju ocenu. On mora da bude uzoran čoevek, zanimljiv mladima. Zato sam ja, kad god sam zapošljavao ljude, njih pitao da li vole decu. To je vrlo važno i mora da se vidi“, kaže on.
Na pitanje ko bi ocenjivao nastavnike, kaže da postoji više načina i predloga.
„Ja sam za to da bude međunarodno ili regionalno. Ukoliko sada krenemo sa pripremama, dogodine će to biti u nekoj od početnih faza, mora se prvo napraviti pilot“, kaže Šarčević i dodaje da se mora izmeniti i uloga koju roditelji imaju i da bi oni trebalo da procenjuju kvalitet rada nastavnika.
On kaže da je neophodno da ukupno društvo želi da bude bolje i da „potezi u koje se upuštamo traju desetak godina, a mi smo tek pred prvom fazom“.
Dodaje da će rezultati ipak biti vidljivi već u prvim mesecima, kada svi koji bi trebalo da učestvuju budu pozvani za saveznike.
„Već pravimo neka tela gde će uloge biti drugačije, pogotovo roditelja, učenika“, kaže Šarčević.
Na pitanje kada će informatika biti uvedena kao obavezan predmet u osnovnim školama, kaže da će informatika biti prvi predmet uveden po konceptualnom modelu.
On dodaje da s obzirom da se u tome nije uspelo za ovu školsku godinu, za sledeću mora, ali pre toga se mora utvrditi šta je to što nedeljno opterećuje učenike, da ne bi bilo priče da se uvođenjem informatike svi standardi pomeraju.
Komentarišući priče o spajanju i gašenju škola u Beogradu i kada će racionalizacija biti završena, ministar kaže da je pitanje mreže škola staro koliko je i on u prosveti.
„Ja sam za to da se ne radi škola po škola, već da se na nivou svih škola to završi odjednom. Ne može se neko smatrati komfornim u pet hiljada kvadrata ako ima 200 đaka dok sa druge strane neki vrtić ili srednja škola nemaju prostor, to su sve naša deca i zajednička imovina“, kaže on i dodaje da ako bi se oslobodila neka zgrada i smanjili troškovi onda bi mogli da angažujemo i školski autobus.
„Nadam se da ćemo u januaru moći da obelodanimo planove po tom pitanju“, kaže Šarčević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com