Prilikom poslepraznične inspekcije podnebesja ove kolumne, zapade mi za oko komentar koji kao da je prispeo iz davno prohujalih, takozvanih „vunenih“ vremena: „I ti prostor“ – obreckuje se NN komentator na moju malenkost – „umesto radničkoj klasi i prazniku rada ustupaš Radosu Bajicu“.
Generacije rođene krajem prošlog i početkom ovog veka, za sintagmu „radnička klasa“ najverovatnije nikada nisu čuli; možda su je negde mogli pročitati, ali – budući da ništa ne čitaju – čisto sumnjam da jesu. Zbog napred rečenog osećam obavezu da u cilju objektivnog i pravovremenog obaveštavanja, mladeži serbskoj razjasnim šta je to (bila) radnička klasa. To vam je, draga srpska deco, bio „srpski narod“ u svojoj prethodnoj alotropskoj modifikaciji. Da biste stekli približnu sliku kako je srpski narod funkcionisao kao radnička klasa, uzmite bilo koju govoranciju bilo kog našeg političara, pa umesto „srpski narod“, uturite „radnička klasa“, umesto „Hrvati“ i „međunarodna zajednica“, upišite „kapitalizam“ i „anarholiberalizam“, umesto „lažna država“, stavite „kosovski separatizam“, pa ćete steći približnu sliku o stanju ondašnjih stvari.
Danas ćete čuti – čak i iz usta bivših članova SKJ, u stvari (čast izuzecima) ponajviše iz njihovih – da je komunizam srpskom narodu bio naturen, da „nam“ ga je, je li, uvalio Čerčil, da je srpski narod pod komunizmom sistematski rasrbljavan, da mu je zatiran identitet i potiskivana ćirilica, ali – kao što vam je Uncle Bas upravo na primeru ćirilice pokazao – sve su to bulažnjenja i lagarije nečistih savesti.
Štaviše, da komunizam/socijalizam nije propao na svetskoistorijskom, globalnom planu, tvrd vam stojim da u Srbiji nikada ne bi propao, ionako je ovde poslednji propao, a – šta smo posle njega dobili – ne preterujem kad kažem da bi bilo bolje da nikada nije ni propao. Nije to bio udoban poredak, bilo je tu svega i svačega, ali u poređenju sa ovim tridesetogodišnjim besporetkom, deluje kao režim Fridriha Velikog.
Ipak postoji jedan fenomen koji povezuje nekadašnju radničku klasu i današnji srpski narod, a to je je fascinacija prvomajskim urancima i opštenarodnim roštiljanjem i bančenjem, koje je – viđi vraga – potisnulo mnogo srpskije jagnje na ražnju. Koje je – opet viđi vraga – u socijalizmu bilo besplatni sindikatov dar sa neba. Sve je bilo organizovano, sve pod kontrolom, pa tako pripadnici radničke klase nisu morali, kao što pripadnici neradničke moraju, da – kada im ponestane drva za roštilj – odseku drvo u Košutnjaku. I da to pride snime.
(Svetislav Basara, Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com