Najavljena poseta šefice EU diplomatije Federike Mogerini Zapadnom Balkanu, naredne sedmice, imaće dvostruki značaj – najpre za zajedničku budućnost EU i Zapadnog Balkana, a zatim i za bilateralne odnose Unije sa zemljama regiona.
S jedne strane, biće to za EU i sam region stareški značajna poseta u cilju definisanja pozicije balkanskih zemalja i same politike proširenja u razgovorima, koji se unutar EU trenutno intenzivno vode na temu budućnosti Unije.
S druge strane, poseta visoke predstavnice Srbiji dolazi u trenutku kada je primetan zastoj u daljem procesu dijaloga Beograda i Prištine.
Iako je najavljivano intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine, posle dve runde sastanaka na najvišem nivou, u Briselu još nemaju datum mogućeg novog susreta srpskog i kosovskog premijera i predsednika.
I dok iz krugova bliskih pregovaračkom procesu kažu da su „kontakti stalni“ i da je još veliki broj „otvorenih pitanja“ i „dogovora koji nisu sprovedeni do kraja“, evidentno je da se od postizanja dogovora o mostu u Kosovskoj Mitovici u Briselu nisu sastale delegacije Beograda i Prištine ni na ekspertskom nivou.
Pred sasvim izvesnu pauzu u razgovorima na visokom političkom nivou, koja tek predstoji zbog izbornog procesa u Srbiji, poseta Federike Mogeri biće prilika da se sa zvaničnicima u Beogradu razgovara i o tome kako dalje sa dijalogom.
Srbija će u sedmici kada Mogerini dolazi u posetu Beogradu otvoriti dva nova poglavlja u pregovorima sa EU i napraviti još jedan korak na svom evropskom putu.
Diplomatski izvori u Briselu navode za Tanjug da su zemlje članice prilikom davanja „zelenog svetla“ za otvaranje poglavlja 20 u pristupnim pregovorima Srbije, a na osnovu izveštaja Evropske službe za spolje poslove, ocenile da postoji „dovoljan napredak“, ali ukazuju i na „dizanje tenzija“ i „krhkost ostvarenog napretka“ u odnosima Beograda i Prištine.
Za svaki naredni korak Srbije ka EU, ponavljaju u Briselu, biće potreban konkretan pomak u dijalogu.
U tom će smislu osnovna tema u razgovorima šefice evropske diplomatije sa zvaničnicima u Beogradu verovatno i biti kako postići dalji napredak u normalizaciji odnosa s Prištinom, ali i koji su to naredni koraci na putu ka članstvu u EU.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini u posetu Zapadnom Balkanu dolazi i neposredno pred obeležavanje 60. godišnjice od potpisivanja Rimskog ugovora, kojim su uspostavljeni temelji Evropske unije.
U trenucima kada se preispituje svrha i postojanje Unije, kada lideri 27 zemalja članica razgovaraju o tome kako dalje unutar EU, ali i kako dalje sa promenama na spoljnopolitičkom planu, očekuje se da evropski lideri definišu i 25. marta u Rimu predstave jasne smernice – kako i kojim putem dalje.
Federika Mogerini je tokom prošle godine predstavila novu evropsku Strategiju za spoljnu politku i bezbednost i njome obuhvatila i pitanje proširenja na Zapadni Balkan.
„Verodostojna politika proširenja predstavlja stratešku investiciju u evropsku bezbednost i napredak“, navodi visoka predstavnica u svom tekstu i dodaje da su pitanja migracija, energetske sigurnosti, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, ali i vidljiv boljitak za sve građane regiona, nešto što EU mora da rešava u bliskoj saradnji sa Zapadnim Balkanom.
Sve su to teme koje bi šefica EU mogla da pokrene kada se bude sastala sa političkim liderima sa Zapadnog Balkana.
Istovremeno, to bi mogla da bude prilika da se balkanske zemlje „iz prve ruke“ upoznaju sa onim o čemu se pred proslavu 60. godišnjice EU uveliko priča, a to je strategija kojom se predviđa „Evropa na dva koloseka“.
Najviši zvaničnici Francuske, Nemačke i Italije već su se založili za budućnost Evrope koja se zasniva na jačem povezivanju onih država koje će biti u lokomotivi političkog i ekonomskog napretka, dok bi ostale članice Unije bile prisutne u pratećim vagonima.
Pitanje koje bi predstavnici Zapadnog Balkana mogli da postave jeste gde se u toj i takvoj EU vidi mesto za nove članice.
Mogerini u Srbiju dolazi u okviru „balkanske ture“, kojom će, od 1. do 4. marta, biti obuhvaćeni Tirana, Sarajevo, Priština, Beograd, Podgorica i Skoplje.
Ona je uoči posete poručila da je za EU rad sa Zapadnim Balkanom, kao regionom u srcu Evrope, od ključnog značaja.
„Moj posao ima za cilj da svako od partnera sa Zapadnog Balkana napreduje na svom reformskom putu, putu ka EU i da se osigura da taj proces bude nepovratan. Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ostaju prioritet u tom konetkstu“, izjavila je ranije Mogerini.
U kabinetu visoke predstavnice su precizirali da će se Mogerini tokom svoje posete sastati sa zvaničnicima u regionu, uključujući predstavnike vlada, političkih partija i parlamenata.
O rezultatima posete ona će izvestiti šefove diplomatijia 28 članica EU na sastanku Saveta ministara 6. marta u Briselu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com