Za vreme vojne parade u Nišu Srbija je očekivala da vidi posebnu „poslasticu“ — protivavionski sistem „Pancir S1“. „Poslasticu“ je i dobila — ruski tenk T-72MS, a „migovi 29“ i ruski helikopteri Mi-35 bili su glavne zvezde parade u gradu na Nišavi, dok se na moćni „Pancir“ i dalje čeka.
Kako Sputnjik saznaje, u Rusiji se i dalje radi na proizvodnji srpskih „Pancira“ i sada je pitanje vremena kada će oni biti gotovi i spremni za isporuku.
„Pancir“ je veoma tražen na stranim tržištima. Njega su već nabavile zemlje poput Alžira, Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Omana, Jordana, Brazila. Prema navodima ruskih medija, cena jednog sistema je od 13 do 15 miliona dolara, ali Vlada Srbije ga nabavlja po najpovoljnijim mogućim uslovima.
To je PVO sistem koji je ruski predsednik Vladimir Putin preporučio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću tokom vojne parade na Crvenom trgu u maju prošle godine, a ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin kaže da „Pancir“ preventivno deluje u odvraćanju eventualne agresije i da će Srbiji omogućiti pouzdanu zaštitu.
„Veoma me raduje što će se u Srbiji pojaviti ’Pancir‘, jer Srbija nije bogata zemlja, a odnos cene i kvaliteta kompleksa je prosto jedinstven. Uz relativno niske troškove, ’Pancir‘ će Srbiji pružiti pouzdanu odbranu“, ističe Žilin.
Ekspert podseća da je „Pancir S1“ razvijan sredinom devedesetih godina i da je naslednik fantastičnih sovjetskih raketnih sistema, kao što su „Šilka“ i „Tunguska“.
„’Šilku‘ strani protivnici veoma dobro znaju, zato što su gubili i do 10 aviona odjednom. Onda je tu bila ’Tunguska‘. I iz tih sistema je ’izrastao‘ čuveni ’Pancir S‘. Taj kompleks ima 12 raketa i 1.500 topovskih zrna. On presreće ciljeve faktički od najniže visine do 15 kilometara. Raketa uništava cilj i na rastojanju od 20 kilometara. To znači da ne postoji nikakva opasnost za tehniku koju pokrivaju ovi sistemi“, navodi Žilin.
Vojni ekspert ističe da je „Pancir S“ jedini sistem na svetu koji može da otvori vatru na ciljeve dok je deo kolone u maršu.
„Takvih sistema više nema u svetu. Zamislite kolonu koja maršira, a ako je ’Pancir‘ u njenom sastavu, ona je pouzdano pokrivena. Ne mogu joj ništa ni avijacija, ni rakete protivnika — niko!“, dodao je on.
I, što je najvažnije, navodi Žilin, ovaj sistem omogućava da se veoma efikasno pokrije tehnika, posebno u uslovima intenzivne borbe.
„Zbog toga je on tako visoko cenjen, i zbog toga Amerikanci negativno reaguju kada druge zemlje zaključuju ugovore sa Rusijom o njegovoj kupovini. Američka vojska je usmerena na vođenje borbenih dejstava na teritorijama drugih zemalja, tako da sve ono što je povezano sa sistemom protivvazdušne odbrane, zaštitom tehnike i svim onim što predlaže Rusija ruši njihovu koncepciju i kod njih izaziva nervozu. Njihova vojska je čisto intervencionistička, što je i zabeležena u njihovoj vojnoj doktrini“, kaže Žilin.
Ekspert Centra za strateške analize i tehnologije, kapetan u rezervi Maksim Šepovalenko kaže da se Srbiji naoružanoj „pancirima“ ne može ponoviti agresija koju je doživela krajem devedesetih od strane NATO-a.
On, takođe, smatra i da bi Srbija trebalo ozbiljno da razmisli o nabavci S-300.
„Kratko rečeno, oni su dobri za Srbiju, jer se Srbima neće ponoviti ’99. godina. Ono čime su gađali Srbiju toga više neće biti, zato što je ’Pancir‘ namenjen za presretanje i borbu protiv krstarećih i navođenih raketa. Mi sada vidimo, grubo govoreći, kako na vazdušnoj bazi Hmejmim ’Panciri‘ presreću napade izraelske avijacije. To je ono što je nedostajalo Srbima 1999. godine i što će sada imati, iako to ne uklanja pitanje modernizacije PVO u celosti, s obzirom na to da je ’Pancir‘ sistem kratkog dometa, a udaljenu zonu takođe treba obezbediti. Za to bi dobro došao S-300“, kaže Šepovalenko.
Govoreći o „Panciru“, vojni eksperti su saglasni da je tu reč o najboljem mogućem sistemu za odbranu od aviona, helikoptera, krstarećih raketa i bespilotnih letelica.
Hibridni protivavionski sistem „Pancir S1“, uključuje protivavionske projektile i protivavionske topove, stvoren je kako bi se pružila direktna podrška trupama na terenu, ali i protivavionskim sistemima velikog dometa kao što su S-300 i S-400.
„Raketno-artiljerijski sistem ’Pancir‘ je veoma efikasno sredstvo protivvazdušne odbrane kratkog dometa, s obzirom na to da za niskoleteće ciljeve rashod raketa može da bude veoma veliki. Ako se, na primer, napad izvrši uz pomoć bespilotnih letelica, onda je neefikasno trošiti rakete na njega. U ovom slučaju, artiljerijsko naoružanje je efikasno. A da bi se uništile značajnije mete, onda se koristi raketno oružje“, objašnjava ruski vojni ekspert Aleksej Podbereškin.
On podseća da je ruska armija je „Pancire“ rasporedila u Siriji, gde su se odlično pokazali u borbenim uslovima. Iskustva koja je ruska vojska stekla na ratištu u Siriji poučna su ne samo za Moskvu već i za sve zemlje koje žele da sačuvaju suverenitet i preventivno deluju u odvraćanju od eventualne agresije.
„Nakon što je ’Pancir‘ raspoređen u Siriji, gde osigurava bezbednost naših baza, i nakon što je unapređen i usavršen, on je postao neka vrsta univerzalnog oružja. To je veoma redak kvalitet, praktično nedostižan“, kaže Podbereškin.
Sistem „Pancir“ se smatra da su među najboljima u svojoj klasi, a borbena dejstva u Siriji omogućili su inženjerima da maksimalno poboljšaju ovo naoružanje.
Modernizacijom su povećane mogućnosti detekcije i uništavanja meta malih dimenzija i velike brzine. „Pancir“ danas postoji u više verzija, uključujući i arktičku.
Američki eksperti kažu da je važna prednost „Pancira“ sposobnost da funkcioniše pri ekstremno visokim i niskim temperaturama. Na primer, u Siriji su na borbenom dežurstvu na temperaturama i do 50 stepeni Celzijusovih, a „Pancir SA“ je raspoređen na Arktiku na temperaturi od minus 50.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com