Presudom Privrednog suda u Novom Sadu od 15. juna prošle godine, penzionerka Lidija Molnar obavezana je da državi Srbiji plati više od 5,2 miliona dinara.
Lidija je pre tri decenije sklopila dogovor sa Svetislavom Kasapinovićem, koji je prešao u starački dom, da kupi njegov dvorišni stan od tridesetak kvadrata.
– Nije bilo struje ni vode, kupatila, stolarija je bila propala, podovi takođe. Nije ni čudo jer je taj stan i još šest u tom dvorištu u Ulici Danila Kiša 36 izgrađeni su 1930. godine, priča Lidija. Tek aprila 2011. sklopili su kupoprodajni ugovor overen u Opštinskom sudu. Lidija je potom sa stambenom zadrugom Eto sklopila ugovor prema kojem je ustupila dvorišni stan, kao i ostali stanari u tom dvorištu, pa je na toj adresi izgrađena šestospratnica u kojoj je Lidija trebalo da dobije stan iste kvadrature. Opštinski sud u Novom Sadu je, međutim, po tužbi Centra za socijalni rad, čiji je štićenik bio Svetislav Kasapinović, poništio kupoprodajni ugovor Lidije i Svetislava uz obrazloženje da je falsifikovan Kasapinovićev potpis na ugovoru.
On umire 2011. godine, a njegova imovina pripada državi, jer nema naslednika. Novoizgrađeni stan čeka vlasnika dok se ne završe sudski sporovi. Nejasno je zašto država kao naslednik Kasapinovićeve imovine nije zatražila da uđe u posed novoizgrađenog stana, nego je tužila Lidiju za nadoknadu štete.
Uz nju i dvoje vlasnika zadruge i zadrugu kao pravno lice. Inače, stambena zdruga Eto odlazi u stečaj 2013. godine, a posle osam godina Privredni sud u Novom Sadu presuđuje da samo Lidija treba da nadoknadi štetu državi u iznosu od oko pet miliona dinara.
Prethodno je, sudski veštak procenio da je dvorišni stan, koji je Lidija neovlašćeno prenela zadruzi, vredeo oko 40 hiljada maraka. Da sve bude još zamršenije, veštak je naveo da ne može da proceni vrednost stana, jer ga više nema, ali je uzeo u obzir cenu kvadrata u tom kraju, širem centru grada, ne obazirući se na stanje objekta i paušalno odrezao cifru, koju je sud prihvatio.
Zbog kamate i troškova postupka, iznos duga je sredinom prošle godine narastao na 5,2 miliona dinara ili oko 45 hiljada evra.
Lidija tvrdi da je za presudu saznala tek sredinom jula ove godine kada joj je stiglo rešenje o izvršenju, odnosno da stan u Ulici Stevana Momčilovića, koji je nasledila od roditelja, nije više njen nego pripada državi. Prodajom tog stana država će od Lidije da naplati dug za dvorišni stan u Ulici Danila Kiša. Tako Lidija ostaje bez oba stana.
Ona tvrdi da je tek kada je dobila rešenje o izvršenju otišla kod advokata Goluba Zindovića tražeći odgovor zašto je osam godina nije obaveštavao o sudskom postupku, a na kraju i o presudi, koju je on dobio od Privrednog suda.
– Za presudu saznajem 19. jula 2019, kada dobijam izvršnu presudu. Kada sam pitala advokata 22. jula ove godine zašto me nije obaveštavao osam godina, rekao mi je: „Zašto vi mene niste zvali“? Advokat me je doveo u situaciju da će mi država uzeti stan koji sam nasledila od roditelja, a koji su ga otplaćivali 30 godina tako što će ga prodati na licitaciji, a meni s penzije koja iznosi 20.000 dinara skidati doživotno jednu trećinu, priča Lidija.
Advokat prijavljen AKV
Revoltirana zbog, kako tvrdi neprofesionalnog odnosa prema klijentu, Lidija Molnar je advokata Goluba Zindovića prijavila disciplinskoj komisiji Advokatske komore Vojvodine. Advokat Zindović tvrdi za Danas da joj je na početku angažovanja rekao da nema šanse da dobije spor, uzimajući u obzir prethodne sudske odluke, te da samo može da odugovlači spor pred Privrednim sudom. On kaže da se klijentkinja sa tim saglasila, pa je spor potrajao osam godina. Zindović je potvrdio da je dobio poziv za disciplinsku komisiju AKV i da nema razloga za brigu, jer nije učinio ništa pogrešno.
(Radovan Balać, Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com