Majka dvoje gimnazijalaca iz Čačka okačila je na oglasnoj tabli škole pismo ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kojem se osvrnula na veliki broj obaveza koje srednjoškolci imaju. Vesna Vojvodić, predstavnica Sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost, kaže da su iskustvo đaka i javni diskurs pokazali da je lakše doktorirati nego završiti osnovnu školu. Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je od broja časova veći problem njihov sadržaj.
Vesna Vojvodić kaže da je pismo majke gimnazijalaca samo jedan vapaj u moru sličnih razmišljanja roditelja i dodaje da iskustva pokazuju, a poslednji događaji u javnom diskursu dokazuju, da je teže završiti osnovnu školu nego doktorirati.
„Deca u osnovnim školama se suočavaju sa konglomeratom gradiva, za njih je predviđeno da budu kao mali enciklopedisti. Deca dožive sunovrat u realnost kada shvate da sve to možda i nije potrebno da bi se u ovoj državi čovek pozicionirao na značajnom mestu“, pa čak i mesto ministra prosvete, rekla jeVojvodić u Novom danu.
„Roditelji koji rade sa svojom decom znaju da jedna uslovna zavisna rečenica ne može da počne tvrdnjom: ‘Ja da sam mu šef’, nego ‘da sam mu ja šef’. Kao što ne može da se završi sa: ‘ja mu ne bi dao da da’, što smo skoro imali priliku da čujemo od minsitra koji daje sebi za pravo da jednom novinaru kaže da bi loše prošao na pisa testiranju jer nije pratio na času“, istakla je Vojvodić.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Aleksandar Markov kaže da 80 odsto roditelja ima potrebu da napiše slično pismo ministru. On ističe da nije problem u samom broju sati koji se provode u školi, napominjući da je sedam sati standard i na zapadu, već u sadržaju tih časova.
„Naša škola opterećena je sadržajima koji nisu neophodni, a ne može da ponudi podsticajnu atmosferu da se razvijaju u smeru koji bi im odgovarao“, objašnjava Markov.
On napominje da je reforma gimnazijskog obrazovanja opteretila đake sa još dva nova predmeta, koji ih, kako sami kažu, smaraju, a da se zamišljena projektna nastava pretvorila u pisanje referata i pravljenje „power point“ prezentacija.
Kada je u pitanju projektna nastava, Vojvodić napominje da nastavnici na obukama ne dobijaju odgovor šta ona znači, već ih edukatori edukuju na način na koji ne bi trebalo. Ona pita i gde su u srpskim školama resursi za izvođenje projektne nastave.
Vojvodić kaže da ukoliko deca imaju želju i potrebu za vannastavnim aktivnostima i obrazovanjem, stvar postaje neprijatna i opterećujuća. Gošča Novog dana navodi primer iz svoje škole, u kojoj je dramsku sekciju držala u kontrasmeni, odnosno prvog časa popodnevne smene, jer đaci svakog dana imaju po sedam časova.
Neizvesnost državne mature
Gosti Novog dana kažu da se polaganja državne mature na kraju srednje škole 2020. godine neće održati.
Markov kaže da je Forum beogradskih gimnazija još pre dve godine predlagao da se državna matura odloži jer učenike koji bi trebalo da je polažu nije zahvatila reforma, za koju se matura vezuje. On ukazuje da učenici drugog razreda gimnazija ni ove ni prošle školske godine nisu imali udžbenike koje reforma, pa pita kako će oni polagati državnu maturu i predlaže da se i za njih odloži.
Vesna Vojvodić kaže da je iskustvo pokazalo da je u Srbiji teško organizovati čak i malu maturu i podseća da nije prošla nijedna školska godina koja se nije završila na ružan način.
Ona dodaje da ni đaci u srednjim stručnim školama nemaju udžbenike, jer se izdavačima ne isplati da ih štampaju zbog malog tiraža. Na najave ministarstva da će biti uvedeni digitalni udžbenici odgovara da ne samo da ih nema, već ni elektronski dnevnik ne funkcioniše pa tako u ponedeljak prepodne nije mogao da se upiše nijedan čas.
„Danas ću morati da pokušam da upišem jučerašnje časove. U stalnom smo raskoraku“, napominje goša Novog dana.
Gosti Novog dana podsećaju da državna matura u zakonu postoji već duže vreme, ali da se stalno čeka poslednji trenutak, pa tako na kraju 2019. godine licitiramo da li će je sledeće godine biti ili ne.
Markov objašnjava da je bar četiri godine potrebno testirati nešto pre uvođenja, a da pilot testiranja nisu ni sprovođena. Vojvodić dodaje da se problem usložnjava činjenicom da u ovom trenutku nemamo jasan stav Univerziteta da li će zadržati diskreciono pravo da dodatno testira učenike.
„Ako sistem državne mature ne može da obezbedi pošten rang svakog pod istim i jednakim uslovima onda je sve obesmišljeno“, naglašava ona.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com