Priznanje bivšeg šefa Unmika mora da bude crveni signal, pre svega za naše Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Bernard Kušner više nema imunitet, i za ovo što govori on podleže krivičnoj odgovornosti, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Da li je Bernar Kušner, bivši šef Unmika, izjavom da je obilazeći svojevremeno srpske kuće u Prištini, zajedno sa tadašnjim komandantom OVK a sada takozvanim predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, video „žene koje su bile napadnute i silovane“, sebe kandidovao za tužbu?
Kušnera je još prošle godine francuski list „Figaro“ najavio kao jednog od mogućih svedoka protiv Hašima Tačija u eventualnoj optužnici koje bi protiv Tačija bila podignuta pred Specijalnim sudom za zločine OVK, na osnovu izveštaja Dika Martija, u kome je Tači naveden kao glavni osumnjičeni za trgovinu organima. Utisak je, međutim, da se Kušner sada ovom izjavom samokandidovao i za optužnicu na kojoj će pisati njegovo ime.
Može li Kušner da bude pozvan na odgovornost zbog ovakvih izjava?
Profesor međunarodnog prava dr Dušan Čelić i predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, za Sputnjik kaže da bi Kušner trebalo da dođe pod udar pravde.
„On u ovoj izjavi, koja je skandalozna, svedoči o tome da su mu bile poznate činjenice da su vršeni zločini nad Srbima. Iz ove rečenice, sada vidimo ne samo da su znali za zločine, već i da su bili svedoci tih zločina. Dakle, očigledno je da Bernar Kušner ulazi, i to po sopstvenom priznanju, u zonu krivične odgovornosti. Ovo jeste, i mora da bude crveni signal, pre svega za naše Specijalno tužilaštvo za ratne zločine… Bernard Kušner više nema imunitet, i za ovo što govori, on podleže krivičnoj odgovornosti. Dakle, neophodno je da naše Tužilaštvo pokrene, takozvani pretkrivični postupak, i da pozove Kušnera da dâ izjavu o ovim činjenicama, da kaže o kojim licima je reč, ko su izvršioci i sa kim je on bio u društvu kada je video silovane i mučene Srpkinje od strane pripadnika takozvane OVK“, kaže profesor Čelić.
Naš sagovornik podseća da je upravo Kušner svojevremeno negirao i postojanje „žute kuće“ i trgovinu organima koje je u svom izveštaju prezentovao Dik Marti, a koji je postao temelj za formiranje Suda za zločine OVK. On ujedno i sumnja da bi ovaj sud uopšte imao nadležnost da procesira Kušnera, jer smatra da je to kvazisudski organ formiran političkom nagodbom između Vašingtona i Prištine, koji, po njegovim rečima, „nije mesto gde bi mogla da se traži pravda za Srbe“.
Čelić podseća i da je upravo Kušner uveo uredbu kojom je predviđen imunitet za sve visoke službenike i Unmika i Kfora koji ih je čuvao od bilo koje vrste krivičnog gonjenja dok im traje mandat u misijama.
„Dakle, oni tada nisu mogli da budu niti krivično odgovorni niti gonjeni pred našim organima, samo pred svojim nacionalnim sudovima. Činjenica je da Kušner više nije pod imunitetom, što znači da bi tim pre zbog izrečenog mogao da bude gonjen pred svojim nacionalnim sudom u Francuskoj“, kaže dr Čelić.
On napominje i da će u okviru udruženja Srpske koordinacije, čiji je predsednik, pokušati da sa udruženjima žrtava porodica Kosova i Metohije otvoriti raspravu na ovu temu, u kojoj će pokušati da uz pomoć advokata-prijatelja Kušnera izvedu pred lice pravde, i to ne samo zbog date izjave.
„Čini mi se da bi taj postupak mogao da nam dâ neka saznanja koja Kušner nije javno izrekao, ali što bi u postupku moglo da razmota to ’klupko istine‘, što bi doprinelo da saznamo ko je vršio zločine na Kosovu i Metohiji nad Srbima 1999. godine“, napominje naš sagovornik.
Čelić zaključuje da je Kušner ovom izjavom dao dobru priliku i da se podsetimo da je upravo tokom Unmikovog mandata izvršen najveći broj zločina nad Srbima od strane OVK. Prema njegovim rečima, više od hiljadu Srba je kidnapovano i/ili ubijeno baš u vreme kada je Kušner bio šef Unmika.
Da je Kušner, dok je bio šef Unmika, bio upućen u sva dešavanja na Kosovu, pre nekoliko godina za medije je potvrdio i bivši šef Unmika, Kanađanin Stju Kelok. On je rekao da su Hašim Tači i njegovi saradnici kontrolisali celo Kosovo, uključujući policiju i granice. „Amerikanci su ’izabrali‘ Tačija za lidera i bilo mu je sve dozvoljeno. Njegovi saradnici su uživali ambasadorski status“, istakao je Kelok u izjavi za RTS.
Ovaj nekadašnji šef odeljenja policije za teški kriminal Misije Unmika izjavio je i da je tadašnji prvi čovek misije Ujedinjenih nacija Bernar Kušner „morao da zna“ detalje o organizovanom kriminalu na Kosovu, ali da je Tači bio među „nedodirljivima“ jer je, još onda, odabran za lidera kosovskih Albanaca.
„Ne mogu da potvrdim da je Kušner znao za trgovinu organima, ali apsolutno nema nikakve šanse da nije imao informacije o organizovanom kriminalu na Kosovu“, rekao je Kelok.
Kušner je bio šef civilne misije Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju, a na predlog generalnog sekretara Kofija Anana od 1999. do 2001.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com