Ideja o takozvanoj Islamskoj državi potekla je upravo u zatvorima, a glavni lideri koji su širili tu ideologiju bili su zatvorenici američkih zatvora, ili su bili po zatvorima u Egiptu, Iraku, Avganistanu i drugim mestima.
Sputnjik navodi da oko 40 osuđenika koji služe kaznu u devet kosovskih zatvora zbog veza sa terorističkom organizacijom Islamska država, svoje vreme „provode“ vrbujući ostale zatvorenike za ideju islamskog radikalizma ovog pokreta.
U tome im pomažu imami sumnjivog porekla, koji bez znanja zvanične Islamske zajednice na Kosovu, drže predavanja po zatvorima koristeći knjige koje su prevedene uglavnom sa arapskog, sa potpisom „Ebu Harit“, oca Harita, a koje opisuju tradicionalni islam koji je pre 600 godina bio prisutan na Kosovu.
Iskustvo je pokazalo da je zatvor idealno mesto za širenje ove ideologije, a o tome je govorio i direktor Programa za izgradnju mira Instituta za studije ljudskih prava na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku Dejvid Filips, koji je rekao da zatvori nisu rešenje za nasilni ekstremizam, jer se u njima stvaraju „univerziteti“ za militante grupe.
„Zatvori su problematični zato što u zatvoru ljudi ostvaruju kontakte sa nasilnim ekstremistima i tako postaju neka vrsta univerziteta za militante. To smo videli u Gvantanamu na Kubi, u kaznenim centrima u Iraku i Avganistanu. Tako da – zatvaranje nije odgovor na to. Ono što je potrebno jeste da se ljudima pruži nada, budućnost, veštine i ekonomske mogućnosti, kako bi imali osećaj da mogu nešto da urade od svog života, a ne da se okrenu verskom ekstremizmu“, rekao je on.
Zbog širenja ovakvih poruka početkom nedelje na Kosovu je podignuta optužnica i protiv Šefćeta Krasnićija, imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini, koji se, između ostalog, sumnjiči da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.
Na Kosovu se nalazi oko 800 džamija, a za oko 2.000 zaposlenih u Islamskoj zajednici se tvrdi da su pod kontrolom regularne Islamske zajednice Kosova, a kosovski analitičari smatraju da se širenje ove ideologije u kosovskim zatvorima lako može desiti.
Kosovske vlasti saopštile su ranije da je oko 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i dvadeset sedmoro dece, a veruje se da se u ratnim zonama nalazi još 140 osoba.
Sudski procesi protiv pojedinih su u toku, a izrečeno je i mnogo presuda.
Radikalni islam je sve veći problem i na Kosovu, a jedan od razloga za radikalizaciju je i to što kosovske vlasti ne uspevaju da vladaju situacijom s obzirom na to da je rašireno siromaštvo, a 40 odsto stanovništva od oko dva miliona je nezaposleno, navodi Sputnjik.
Stručnjaci ocenjuju da iz svega toga nastaju frustracije, a zatim i okretanje strogom tumačenju islama, kakvog ranije na Kosovu nije bilo.
Prema podacima stručnjaka, danas čak 50.000 kosovskih Albanaca sledi konzervativni islam, a u Prištini se sve češće viđaju žene i devojke s tradicionalnom maramama na glavi, što je bila retkost do pre 15 godina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com