Glavni grad Slovenije i zelena prestonica Evrope za 2016. godinu drugi je u svetu sa kojim se Beograd pobratimio pre šest godina. U Ljubljani živi oko 280.000 ljudi, dok u celoj Sloveniji ima oko dva miliona građana, koliko je i žitelja Beograda. I pored toga što je Slovenca znatno manje nego građana Srbije, što je prošlo 26 godina otkako se ova evropska država ušuškana podno Alpa izdvojila iz nekada zajedničke države Jugoslavije, njeni građani i dalje su najverniji gosti Srbije. Svaki praznik ili slobodan dan koriste da dođu kod nas, a u Beogradu ih je najviše u toku novogodišnjih praznika. Da su veze između dve prestonice neraskidive, uverava i Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, čije je grad proteklih dana bio domaćin turističkoj delegaciji iz Beograda, u okviru promotivne kampanje „Go Belgrade”.
– Ponosan sam na to da je sporazum o prijateljstvu između Ljubljane i Beograda potpisan odmah posle Čikaga, najveće srpske dijaspore. Naši odnosi su sve bolji, u svakom pogledu. Evo, „Delta” završava hotel u centru Ljubljane. Ostalo je da se izgradi još sedam spratova, što očekujem da će biti završeno do početka decembra. Otvaranje je planirano dogodine – najavljuje prvi čovek Ljubljane.
I turizam cveta u glavnom gradu Slovenije. Pre devet godina u gradu je bilo 400.000 noćenja, a prošlu godinu Ljubljana je završila sa 1,2 miliona noćenja turista.
– Kada sam došao na čelo grada, gosti su se zadržavali u proseku 1,2 dana, a sada dva cela. Cilj je da imamo milion turista koji će ostajati tri dana u Ljubljani – podseća Janković, dodajući da se Slovenci uvek rado vraćaju Beogradu, o čemu svedoči i podatak da su upravo oni među najbrojnijim gostima Beograda.
Naš glavni grad za njih je idealna vikend destinacija, jer je udaljena nekoliko sati automobilom i sat vremena avionom. Najviše ih privlači noćni provod, ali ne samo to. Slovenci veoma vole Beograd, poštuju Beograđane i oduševljava ih „beogradski duh”, bogata kulturna i turistička ponuda.
– Godinama unazad gosti iz Slovenije najbrojniji su turisti. Na petom su mestu po brojnosti stranaca. U prvoj polovini ove godine bilo ih je 19.788, a za to vreme ostvarili su 33.314 noćenja – podseća Vesna Nađ, iz TOB-a.
Većina građana Ljubljane već je bila u Beogradu, ali kažu da mu se uvek rado vraćaju. Vole da provedu vikend ili praznike u srpskoj prestonici. Smatraju da je njihov grad bolje uređen, posebno u komunalnom delu, ali priznaju da je veoma skup za život.
– Mi nismo destinacija pogodna za masovni turizam, niti nudimo velike popuste. Kod nas je život veoma skup, a to je tako jer smo postali deo Evropske unije. Rekli su nam da ćemo živeti kao Švajcarci, ali od toga nema ništa. Jedino što je skupo i tamo i ovde. Od penzije jedva živimo, ali bar možemo da otputujemo, recimo, u Beograd – otkriva Mitja, iz Ljubljane, koga za naš grad vezuju najlepše uspomene iz vojske. Poslednji put bio je u Beogradu prošle godine kada je posetio Kuću cveća.
U Sloveniji je prosečna plata oko 800 evra, ali su i komunalne režije veoma visoke. Za stan od sto kvadrata potrebno je mesečno odvojiti oko 165 evra, za struju još 75 evra, za kablovsku 70 evra…
– Turizam je važna privredna grada Slovenije. Oko osam odsto od zarade stiže iz oblasti turizma. U Ljubljani ima dosta stranaca. Prošle godine ostvareno je više od milion noćenja. Srbi su po brojnosti na osmom mestu – podseća Verica Leskovar, direktorka marketinga u Zavodu za turizam Ljubljane.
Žitelji ovog grada posebno su ponosni što je Ljubljana ove godine proglašena evropskom zelenom prestonicom. I pre laskave titule, u ovom gradu vodilo se računa o ekologiji. Već godinama na ulicama nije moguće videti običan kontejner, već su svi oni podzemni i posebno sortirani – za odlaganje plastičnog, papirnog, metalnog i staklenog otpada. Grad je maksimalno „ulickan”, svaki pločnik je na svom mestu, a centralno gradskog jezgro je bez saobraćaja. Turiste po centru prevoze električni kavaliri, a i mnogi autobusi su na električni pogon. Cena karte je evro po satu, od tačke A do tačke B.
(M. Brakočević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com