Vlasti Srbije su integracije u Evropsku uniju označile kao strateški prioritet države i EU očekuje da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela, rekao je Peter Stano, portparol Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku za Glas Amerike, povodom informacija o tome da je Srbija od Kine pribavila novi kontingent vojne opreme.
Reč je o kupovini kineskog raketnog odbrambenog sistema FK-3, koja je notirana u izveštaju državnog preduzeća Jugoimport SDPR, priloženom Agenciji za privredne registre Srbije, piše Glas Amerike.
Prvi od zvaničnika Srbije koji se oglasio o tome bio je predsednik Aleksandar Vučić, koji je u utorak izjavio da je razumeo kritiku Ambasade SAD zbog kupovine kineskog oružja – ukazavši da je tumači kao političko saopštenje.
Prethodno je u pisanoj izjavi ambasade SAD-a za RSE, uz ogradu da je nabavka vojne i odbrambene tehnike suverena odluka svake zemlje, navedeno da bi vlade trebalo da su svesne kratkoročnih i dugoročnih rizika i cene koju povlači poslovanje sa kineskim kompanijama.
Taj stav izrečen je u trenutku značajnih napetosti između SAD i Kine u kojima dve države naizmenično uvode sankcije zvaničnicima i organizacijama jedne i druge strane, aktuelni su sporovi u oblasti trgovine, kao i zbog odnosa Kine prema autonomnoj oblasti Hong Kongu i njene reakcije na globalnu pandemiju koronavirusa, ocenjuje Glas Amerike.
„Da bi Srbija napredovala na putu integracija u EU potrebno je da se postepeno uskladi sa njenom spoljnom i bezbednosnom politikom na osnovu pregovaračkog okvira”, podvlači u pisanoj izjavi za Glas Amerike Peter Stano povodom okolnosti koje ukazuju na intenziviranje vojne saradnje Srbije i Kine.
“Srbija je uključena u bezbednosnu saradnju sa EU kroz doprinose koje pruža u misijama i operacijama”, zaključio je Stano za Glas Amerike.
Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi, kaže za Glas Amerike da bi Srbija trebalo da bude svesna rizika kupovine oružja od kineskih kompanija.
“Poslovanje sa Kinom se za mnoge države uglavnom okonča značajnom krađom tehnologije, angažovanjem kineskih radnika na štetu domaćih i situacijama čije su posledice veliki dugovi”, upozorava u pisanoj izjavi Glasu Amerike Hodžis.
Motive za takve vidove vojne saradnje Frederik Hodžis, saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA), vidi u nastojanjima vlasti Srbije da biračkom telu i Srbima na području Balkana pokažu snagu.
Prema informacijama objavljenim u Informatoru o radu Ministarstva odbrane Srbije za period od 2008-2019. godine, SAD su u tom periodu bile najveći donator Vojsci Srbije.
Takođe, u publikaciji je navedeno da je u interval od 2014-2019. Srbija od SAD dobila pomoć od oko 10 miliona dolara u opremi i novcu, dok je druga na listi Kina sa doniranih 5,2 miliona evra.
U javnosti Srbije, međutim, Rusija figurira kao najizdašniji donator Srbije – uprkos tome što je država ruskoj strani, primera radi, platila 185 miliona dolara za modernizaciju šest letelica MIG-29 – koje su javnosti Srbije predstavljene kao donacija.
Sada deluje da se kineski faktor aktivnije angažovao u domenu vojne saradnje sa srpskom stranom i to pošto su iz Srbije stizale najave o mogućoj nabavci ruskih protivraketnih sistema S-300 ili čak S-400 – čija su, jeftinija konkurencija, kineski FK-3, navodi Glas Amerike.
General pukovnik Hodžis kaže da se nada da Srbija pokušava da ojača sopstvenu nezavisnost u odnosu na Kremlj i izvuče se iz percepcije da je satelit Moskve.
“Ali, ako se Zapad, posebno SAD i EU, ne uključe u ekonomsku utakmicu na Balkanu, posebno u Srbiji, Kina će ispuniti prazan prostor – uprkos svim negativnim aspektima koje nose kineske investicije”, upozorava Hodžis.
Glas Amerike podseća da je predsednik Srbije decembra 2019. godine objavio da će država, kako se izrazio, usporiti sa kupovinom oružja, te da će vojska biti dodatno reformisana, mobilnija i brža, što međutim ne znači kupovinu oružja.
Međutim, već u februaru naredne godine Rusija je u Srbiju počela u delovima da doprema delove raketnog sistema “Pancir S”, čija je kupovina dogovorena tokom zajedničke vojne vežbe “Slovensko bratstvo” održane oktobra 2019.
Nepoznato je kolika je Srbija Rusiji platila za šest šest sistema “Pancir S”. Poznato je, sa druge strane, da jedan takav sistem na tržištu košta 13 i 14.6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije, navodi Glas Amerike.
Od tada su, međutim, stigli kineski dronovi – kao i nabavka, ili kako kaže predsednik Srbije, razmišljanja o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3.
Ben Hodžis upozorava da bi to moglo izazvati neki vid reakcije ruske strane.
“Ne isključujem da će Kremlj izraziti strogo upozorenje i razočaranje – i iznaći način da izvrši pritisak na Vladu Srbije. Koristeći se ratnim veteranima, ekstremističkim organizacijama, možda čak i samu Pravoslavnu crkvu. Kao što to obično i čine. Zamišljam da će Kremlj izraziti stroga upozorenja i razočaranja i pronaći načine da izvrši pritisak na Vladu Srbije, koristeći veteranske grupe, ekstremističke organizacije, pa čak i Pravoslavnu crkvu, kao što to obično čine”, smatra Hodžis.
Međutim, on iznosi i uverenje da Srbija 2020. nije Srbija 1999. – jer, kako navodi, uprkos tome što u Srbiji postoji značajan uticaj Kremlja u Srbiji postoji sve veća želja da deluje nezavisno i da se integriše prema Zapadu.
“Potrebno je da Zapad pokaže želju da se takmiči na tom području kako bi vrata ostala otvorena. Dajte milionima talentovanih i inteligentnih mladih građana Srbije da se nečemu nadaju – nasuprot tome da budu Venecuela Balkana“, ističe Hodžis.
Kako kaže – uveren je da bi SAD trebalo da pokažu trajan strateški interes i pruže podršku.
„Potpuna korist za sve u Evropi je stabilan i bezbedan region Balkana što omogućava napredak i priliku mladima da ostanu kod kuće i doprinesu da njihove države dostignu svoje potencijale”, podvlači Hodžis.
Majkl Karpenter, bivši zvaničnik američkog Sekretarijata za odbranu zadužen za ruska, evroazijska i balkanska pitanja, izjavio je da se SAD, kako je rekao, neće previše baviti pitanjem nabavke kineske vojne opreme, jer je suvereno pravo Srbije da kupuje oružje od koga god želi.
“Sjedinjene Države nisu glavni dobavljač Srbije”, rekao je Karpenter u pisanom odgovoru Glasu Amerike, dodavši da veruje da je nekoliko faktora moglo uticati na intenziviranje srpsko-kineske vojne saradnje.
“Najznačajniji je cena, pošto je za male države poput Srbije sistem S-400 preskup. Drugi mogući faktor su nedavne tenzije u odnosima Srbije i Rusije, koje proizilaze iz navoda od demonstranata na ulicama Beograda bili povezani sa ruskim službama bezbednosti”, rekao je Karpenter.
On je podsetio da Srbija, kako primećuje, već dugo balansira svoju spoljnu politiku između Rusije, Kine, Evropske unije i Sjedinjenih Država.
“Predsednik Vučić bez sumnje smatra da je takav pristup u odnosima sa ta četiri entiteta trenutno najsigurniji za režim koji predvodi, imajući u vidu neizvesnosti članstva Srbije u Evropskoj uniji, kao i veoma visoku prepreku oličenu u ispunjenju kriterijuma vladavine prava koju treba preskočiti da bi se članstvo ostvarilo”, zaključio je Karpenter.
NATO: Srbija ima pravo da bira angažmane iz oblasti bezbednosti
Nabavka odbrambenih sredstava je nacionalna odluka i Srbija ima pravo da slobodno bira angažmane iz oblasti politike i bezbednosti, saopštio je neimenovani zvaničnik NATO-a povodom objavljenih informacija o kupovini kineskog raketnog sistema FK-3 za potrebe Vojske Srbije.
“Istovremeno, važno je uzeti u obzir pune troškove nabavki u oblasti odbrane, tokom njihovog čitavog životnog veka, koji mogu biti značajni”, navodi se u odgovoru na pitanje Glasa Amerike (VOA).
Podseća se i da su NATO i Srbija bliski partneri koji su posvećeni jačanju partnerstva, i istovremeno ističe da NATO poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti.
“Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, u redovnom je kontaktu s predsednikom (Aleksandrom) Vučićem i drugim zvaničnicima. Naše partnerstvo je obostrano korisno u brojnim oblastima. Na primer, radimo zajedno kako bismo bili što bolje pripremljeni za poplave i šumske požare. Pomažemo Srbiji u reformi snaga bezbednosti i institucija”, navedeno je odgovoru.
NATO je, kako je ukazano, obučavao srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Uz to, istaknuto je da je Severnoatlantska alijansa u proteklih 20 godina, milionima evra pomogla Srbiji u uništavanju više od 230 tona zastarele municije.
“Srbija i NATO zajedno rade i na pružanju pomoći drugim zemljama, na primer, obučavanjem iračkih vojnih medicinara. Štaviše, Srbija je od 2006. godine doprinela u više od 30 aktivnosti u okviru NATO-ovog programa Nauka za mir i bezbednost. Uključuju energetsku i zaštitu životne sredine, odbranu od hemijskih, bioloških, radioloških, nuklearnih agenasa, protivterorizma, sajber odbrane, kao i bezbednost ljudi”, navedeno je u odgovoru.
Dodaje se i da je nekoliko NATO saveznika i partnera, uključujući Austriju, Češku Republiku i Tursku, pružilo važnu medicinsku pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije Kovida 19.
U vezi sa odnosom Srbije prema Evropskoj uniji, iz NATO upućuju na zvaničnike EU.
„Govoreći o tome ukazujem da su bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana važni za NATO i mir i stabilnost u Evropi. Demokratija, vladavina zakona, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja za napredak celog regiona. Više od 20 godina pomagali smo održavanje mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, navodi se u odgovoru.
Kako se dodaje, predstavništva NATO u Sarajevu, Beogradu i Skoplju promovišu politički dijalog i saradnju, a politika koju vodi Severnoatlantska alijansa u regionu, uključujući i politiku Otvorenih vrata, imaju za cilj jačanje stabilnosti i pospešivanje saradnje.
Ukazano je i da je NATO odlučan da nastavi pružanje pomoći državama regiona u sprovođenju reformi. To će, kako je istaknuto, koristiti njihovim građanima i čitavoj evroatlantskoj porodici, prenosi VOA.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com