Preliminarni rezultati, na osnovu 99,99 obrađenih biračkih mesta na vanrednim parlamentarnim izborima, pokazuju da je cenzus prešlo sedam većinskih lista.
U skupštini će se pored predstavnika sedam većinskih lista naći i predstavnici pet manjinskih lista.
Nakon ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta, prema preliminarnim rezultatima koje je saopštila Republička izborna komisija u toku noći, lista oko SNS je osvojila 48,25 odsto, SPS-JS 10,95, SRS 8,10 odsto, „Dosta je bilo“ 6,02 odsto, DS 6,02 odsto glasova, Dveri-DSS 5,03 odsto, SDS-LDP-LSV 5,02 odsto, SVM 1,50 odsto, lista Muamera Zukorlića 0,86 odsto, SDA Sandžaka 0,80 odsto, Zelena stranka 0,63 odsto, Partija za demokratsko delovanje 0,43 odsto.
To znači da je u skupštini SNS dobio 131 mandat, SPS-JS 29, SRS 22, DS 16, „Dosta je bilo“ 16, Dveri-DSS 13, SDS-LDP-LSV 13, SVM četiri, Zukorlić dva, SDA Sandžaka dva, Partija za demokratsko delovanje i Zelena stranka po jedan mandat.
Kako je koalicija Dveri-DSS nakon ponovljenih izbora prešla cenzus i dobila 13 mandata, slika parlamenta koju smo imali nakon 24. aprila se veoma promenila.
Sve većinske liste ostale su „kratke“ za po koji mandat, pa je u odnosu na projekciju parlamenta prema rezultatima izbora održanih 24. aprila, pre ponovljenog glasanja na 15 biračkih mesta, a na osnovu 99,82 odsto obraženih biračkih mesta, lista oko SNS ostala „kraća“ za sedam mandata (imala na osnovu 48,24 odsto glasova 138 mandata), a koalicija SPS-JS „kraća“ za dva mandata (na osnovu 10,96 odsto glasova imala 31 mandat).
SRS, Dosta je bilo, lista oko DS i koalicija LDP-LSV-SDS „ostale“ bez po jednog mandata nakon ponovljenih izbora na 15 biračkih mesta.
Još uvek se čekaju rezultati sa biračkog mesta na Novom Beogradu, gde je, prema objašnjenju predsednika RIK-a Dejana Đurđevića, došlo do čarki oko potpisivanja zapisnika, prenosi B92.
Broj mandata:
- SNS 131
- SPS 29
- SRS 22
- DS 16
- DJB 16
- LDP-LSV-SDS 13
- DSS-Dveri 13
- SVM 4
- BDZ 2
- SDA 2
- Zeleni 1
- PZDD 1
Večeras konačni rezultati, počinju da „cure“ rokovi
Konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora trebalo bi da budu saopšteni večeras, a od trenutka proglašenja konačnih rezultata počinje da „curi“ rok za formiranje novog saziva Skupštine Srbije.
Kako je najavio predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Dejan Đurđević nakon ponavljanja izbora na 15 biračkih mesta, ostaje da pristignu rezultati sa biračkog mesta na Novom Beogradu, gde je došlo do „čarki oko potpisivanja zapisnika“, posle čega će RIK, na sednici koja će biti održana oko 21 sat, moći da donese odluku o konačnim rezultatima izbora.
RIK mandate novim poslanicima mora da dodeli u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, a rok za konstituisanje republičkog parlamenta je 30 dana od proglašenja konačnih rezultata.
Prema Ustavu Srbije, prvu sednicu novog saziva parlamenta zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.
Na prvoj sednici se potvrđuju poslanički mandati, a parlament je konstituisan potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika.
Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj skupštini i traje četiri godine, odnosno do prestanka manadata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupštine.
Zakon o Narodnoj skupštini predviđa da nakon donošenja odluke o potvrđivanju mandata narodni poslanici polažu zakletvu: „Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi“.
Na prvoj sednici novog saziva parlamenta treba da budu izabrani predsednik i potpredsednici novog parlamenta i imenovan generalni sekretar.
Potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika prestaje i zvanično mandat prethodnog saziva Narodne skupštine.
Nakon formiranja parlamenta sledi i proces formiranja vlade, a regulativa kaže da nova vlada mora biti formirana najkasnije u roku od 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Prema Ustavu Srbije, kandidata za predsednika vlade parlamentu predlaže predsednik Republike, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika vlade parlamentu iznosi program vlade i predlaže njen sastav, a parlament istovremeno glasa o programu vlade i izboru njenog predsednika i članova.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Najviši pravni akt zemlje predviđa raspuštanje Skupštine Srbije ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere vladu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com