Iza nagađanja da li će privredni rast biti jedan ili pola procentnog poena manji ili veći ove ili sledeće godine stoji mnogo sumornija slika na duži rok. Naime, prema analizi profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saše Ranđelovića baziranoj na studiji MMF-a, do 2050. godine u Srbiji će biti oko milion ljudi manje nego danas i 800.000 do 900.000 radno sposobnih ljudi manje.
Zbog manje radne snage i zbog pada produktivnosti usled neumitnog starenja stanovništva procenjuje se da će Srbija u narednih 30 godina imati 0,8 odsto manji rast BDP-a godišnje, nego da nema demografskog egzodusa.
Problem ne umanjuje to što isti scenario čeka gotovo sve zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIJIE). Istovremeno, ostatak sveta očekuje demografsku ekspanziju, pa se procenjuje da će 2050. godine broj stanovnika skočiti sa 7,5 na 9,7 milijardi ljudi. Očekuje se da se stanovništvo Afrike udvostruči, obe Amerike i Azije poveća za petinu, pa čak i da se blago poveća populacija Zapadne Evrope (za tri odsto). Jedini svetski region za koji se očekuje smanjenje broja stanovnika je CIJIE. Dva su razloga za ovo. Jedan je smanjenje prirodnog priraštaja, a drugi emigracija. U nekim zemljama značajniji faktor će biti iseljavanje, recimo u Albaniji, a dok će se u neke druge zemlje poput Rusije ili Češke ljudi doseljavati, ali će se populacija smanjivati zbog smanjenja prirodnog priraštaja.
U Srbiji se procenjuje da će se od ukupnog smanjenja populacije od 15 odsto, jedna trećina iseliti, dok će dve trećine smanjenja biti posledica negativnog prirodnog priraštaja. Očekivani pad broja stanovnika u Srbiji veći je od proseka zemalja CIJIE, kao i Zapadnog Balkana. Svega sedam, od 20 država CIJIE će u narednih 30 godina imati veći pad broja stanovnika od Srbije.
Osim što je samo po sebi loša vest da će nas za 30 godina biti milion manje nego danas, to će uticati i na manji privredni rast nego što bi bio bez demografskog pustošenja Srbije.
Pad broja stanovnika smanjiće kontigent radne snage za petinu ili za više od 800.000 ljudi, a ovo je čak i manje od proseka CIJIE gde će se broj radno sposobnih smanjiti za četvrtinu. Pad nataliteta i posledično starenje stanovništva za oko četiri godine do 2050. godine uticaće na manju produktivnost. Iako neke studije dokazuju da stariji iskusniji radnici u stvari povećavaju produktivnost privrede, mnogo su ubedljivije tvrdnje da se stariji radnici teže prilagođavaju promenama, a s godinama opadaju i fizičke i mentalne sposobnosti.
Jedna od posledica ovakvih kretanja, koja bi se mogla nazvati pozitivnom je i to što se očekuje automatizacija u proizvodnim procesima kako bi se nadoknadio manjak radne snage.
Ipak, negativne posledice su mnogo veće i ekonomisti su ih i izmerili. Naime, za Srbiju se očekuje da će privredni rast biti svake godine u narednih 30 godina za 0,8 procentnih poena manji, a BDP po glavi stanovnika 2050. godine biće za četvrtinu manji u odnosu na iznos koji bi bio ostvaren da nema negativnih demografskih kretanja. Ovo je čak i bolje od proseka regiona CIJIE za koji se očekuje da će imati lošiji ekonomski rezultat za 1,5 procentnih poena.
Konačno, tmurnu sliku ekonomske budućnosti pokazuje projekcija koliko će se Srbija u narednih 30 godina približiti standardu Zapadne Evrope. Ranđelović je sračunao da dok će ceo region CIJIE do 2050. prići standardu Zapadne Evrope na 64 odsto, mereno BDP-om po glavi stanovnika, Srbija će se primaći sa 25 na svega 30 odsto. Bez projektovanog demografskog pražnjenja imali bismo šanse da priđemo na 45 odsto BDP po stanovniku Zapadne Evrope
Ljudi odlaze zbog pet puta većih plata
Ranđelović ocenjuje da je efekte negativnih demografskih kretanja moguće znatnije ublažiti, ali ne i neutralisati merama javnih politika i to pre svega merama koje bi podstakle aktivaciju radnog stanovništva.
„Za usporavanje negativnih migracionih trendova, kao i za ublažavanje negativnih trendova u pogledu nataliteta, pored brže stope privrednog rasta, potrebno je napraviti i zaokret u opštem institucionalnom okruženju. Negativne posledice moguće je ublažiti i politikama usmerenim na rast produktivnosti, što bi podrazumevalo unapređenje sistema obrazovanja i povećanje ukupnog nivoa investicija“, navodi on u svojoj analizi napominjući da smanjenje troškova roditeljstva kao što je dostupnost obdaništa više pomaže natalitetu nego finansijska podrška.
Što se tiče migracija, razlika u primanjima predstavlja jedan od najsnažnijih pokretača emigracije. Prema podacima iz 2018. u zemljama Zapadne Evrope prosečna zarada bila je veća za oko 5,3 puta nego u Srbiji. Ako se to koriguje za troškove života koji su u Srbiji niži, onda je prosečna realna neto zarada u Zapadnoj Evropi veća za 2,4 puta nego u Srbiji, dok je realna neto plata u EU veća u proseku za oko 1,8 puta nego kod nas“.
(Miloš Obradović, Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com