Za Vladu Srbije, cilj utvrđivanja posledica NATO bombardovanja nije bilo kakva tužba protiv Alijanse. Cilj je mnogo važniji i veći od toga — zaštita ljudi od onoga što bi mogle da budu posledice, izjavio je u emisiji „Sputnjik intervju“ ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Ministar kaže i da već postoje inicijative u Srbiji koje rade na tome da tuže NATO i da ljudi imaju pravo na to da štite svoje živote i svoju decu.
„Na nama je da ovaj posao uradimo kako treba jer će to i za one koji žele da traže svoju pravdu na sudu biti jedini argument koji je ispravan. Radi se o relevantnom istraživanju i relevantnim rezultatima“, rekao je Trivan.
Administrativni poslovi su pri kraju i Koordinaciono telo uskoro bi moglo da počne sa radom, a odmah zatim počinje i naučno istraživanje posledica NATO bombardovanja. Prvi rezultati mogu se očekivati za godinu dana. Oni će biti urađeni po svetski priznatim metodologijama, a potom će javno biti i objavljeni.
„Iznoseći dijagnozu, bićemo u stanju da kažemo javnosti šta su putevi sanacije i rešavanja problema, kako da štitimo naše građane. Lekari će imati završnu reč, šta činiti dalje, šta država mora da preduzima u godinama koje predstoje, šta građani pojedinačno treba da preduzimaju u pojedinim regionima. Ma koliko je sve delikatno, u stvari je vrlo jednostavno. Mi ćemo sve objaviti i znaće se mere i metode koje će država morati da preduzme“, rekao je Trivan.
Na pitanje da li naučnici mogu da budu sigurni da će imati dovoljno finansijskih sredstava i naučne opreme za valjano istraživanje, Trivan kaže da je to političko pitanje, ali da ova vlada ima punu političku volju i kapacitet da se sa ovim problemom suoči.
„Zato je i formirano koordinaciono telo i kažemo da neće biti manjkavosti i nedostatka u novcu“, rekao je Trivan i istakao da će do rezultata doći temeljno, bez žurbe i po svetski priznatim metodologijama.
Država će, prema njegovim rečima, nastojati da istraživanja sprovede i na Kosovu i Metohiji, jer, kako ističe, to ne treba da se tumači kao političko pitanje.
„Najveće količine osiromašenog uranijuma bačene su na Kosovo i Metohiju. Ti ljudi znaju u kakvim okolnostima žive i otkud onoliko povećanje kancerogenih bolesti među stanovništvom. NVO na Kosmetu postavljaju takva pitanja jer zagađenje, bez obzira čime izazvano, ne poznaje nacije“, rekao je Trivan i dodao da veruje u saradnju Beograda i Prištine u utvrđivanju posledica bombardovanja na KiM.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com