Britanija neće biti ni senka nekadašnje države. Zajednica koja tako olako uvodi sankcije pokazuje sopstvenu nemoć, a ključna stvar je što više nemaju ideju. Amerika će biti jedna od tri-četiri velike sile, ali za nekog ko je bio vlasnik čitavog sveta, propast je kad sa nekim to delite.
Poslanici nemačkog Bundestaga su ekipi novinara iz Srbije rekli da prenesu našem javnom mnjenju da nije glavna stvar koja se od nas očekuje da priznamo Kosovo, već da moramo potpuno da se usaglasimo za EU, u koju verovatno nikad nećemo ući. To se odnosilo na uvođenje sankcija Rusiji, kao i naš odnos prema Iranu.
Za sociologa Slobodana Reljića to je prelaženje svih mogućih linija normalne komunikacije.
— Cinizam je što je ta ista Nemačka prihvatila gradnju „Severnog toka 2“, dok je pre dve godine učestvovala u najstrašnijem rušenju „Južnog toka“. Srbiji se samo čini da se nalazi u komplikovanom položaju. EU nije destinacija koja za nas nema alternativu. U ovako dramatičnim međunarodnim uslovima besmisleno je da čekamo 2025, a prepreke koje su postavili verovatno nikad nećemo moći da pređemo. EU nema više osnova da se širi zbog unutrašnjih problema. Zapad ulazi i u drugu dramu u kojoj se ne zna ni šta tačno Amerika hoće sa njima, pošto ih je napravila kao antisovjetski blok. Tu su i njihovi pojedinačni interesi i to je potpuni haos koji će se samo uvećavati. Jedna petina Evropske unije nije priznala Kosovo, a sada oni pojačavaju akciju protiv Kosova kao samostalne države u Sofiji.
Predsednik Vučić je rekao da ga plaši Samit EU u Sofiji. Da li je mislio baš na te prepreke?
— Nemaju vremena da čekaju, a ni oni sami ne znaju tačno zašto. Predsednik se opravdano plaši, ali za jednu racionalnu politiku time se otvaraju vrlo jasne perspektive, ukoliko stvarno neko ne misli da treba da budemo roblje Evropskoj uniji.
Da li je Kosovo prepreka Srbiji?
— Ne može da bude prepreka, jer je Kosovo sastavni deo našeg identiteta. Više od osamdeset odsto ljudi je protiv predaje Kosova, ukoliko je to zamena za EU. Vučić je s pravom zabrinut, ali se broj dilema ubrzano smanjuje. Na Zapadu se dešavaju stvari za koje mislim da ni njima nisu jasne — slom berze, promene u naoružavanju, SAD više nisu apsolutna sila, a Ankara kupuje S-400 da bi se branila od svojih NATO saveznika. Turska je jedna od ključnijih zemalja Evrope, Erdogan nema potrebe da se okreće protiv Zapada, jer je čitav Carigrad okrenut ka Istoku. Njemu su glavni gosti Rusi i Kinezi, a ta slika samo prati logiku dubinskih kretanja naroda i privrede. Sve teče na Istok. Ideja da Erdogan kupuje S-400 je proizvedena iz dubine turskog razumevanja. Oni više ne čekaju prijem u EU, nemaju interes da uđu. EU bi se raspala za 24 sata kad bi ušla tako velika zemlja. Turska je živa, a Evropa je muzej, to je skupljeno bogatstvo koje sada panično brane. Istok je živ i diže se — postaje moć, postaje sila.
Tu vašu tezu potkrepljuje nedavni susret Erdogana, Putina i Rohanija.
— To je ta promena odnosa na Bliskom istoku koja je nepovratna. Zapad je kontuzovan, a njegovi lideri žive sa ubeđenjem da ih neko stvarno sluša. Makron je za De Gola čovek sa druge planete. To nije promena, to je pad kriterijuma, banalizovanje svega na nivou novca. Ovo su prelomna vremena i ona su bitna za nas kao malo državu i veoma je važna pravilna orijentacija. Nije dobro da se ide u četnike četrdeset sedme. Ako neko voli da ide, neka ide, ali ne treba da vodi narod.
Kada spominjemo Erdoganovu moć, ne možemo da preskočimo izručenje i hapšenje gulenista na Kosovu…
— To pokazuje do koje mere je Kosovo konstituisana država. Kosovo je akcionarsko društvo različitih moći iz sveta. Tajne službe su nameštene na jedan način, policija na drugi, a to što oni zovu vojska, na treći. Tako nešto bilo bi nemoguće, čak i u Makedoniji koja je raspadnuta država. To je odlična slika za svakoga ko razmišlja o priznanju Kosova, šta je to.
Brisel je dao Prištini rok od četiri meseca da osnuje Zajednicu srpskih opština. Koliko je taj ultimatum realan?
— Mi smo mogli sve da izgubimo. Prvo, kako je dogovoreno, to nije nikakva zajednica, drugo, to kako će oni da naprave i na šta će to da liči, verovatno neće biti nikakvo. Pet godina se čekalo i sad se kao pokušava da se nešto uradi. Ja se nadam da ovde postoji neka ideja, da se očekuje neka vrsta organizacije, a ne da se samo zavarava ovdašnja javnost da su oni nešto uradili.
Šta je rešenje za Srbiju?
— EU je dobila zadatak koji nije sposobna da reši. Treba da prekidamo tu vrstu saradnje, da tražimo da se sve vrati Rezoluciji 1244 i Ujedinjenim nacijama.
I Haradinaj kaže da nije zadovoljan kako Brisel vodi pregovore i da treba da prepusti to nekom drugom. Na koga misli?
— On misli na Ameriku, možda bi trebalo bi da podržimo Haradinaja, da to stvarno „uzmemo“ od EU, da mi tražimo pomoć od Rusa, a oni od SAD. To je dobar potez, s tim što posle moramo da prekinemo tu iluziju o našem putu u Evropu. Imali bismo dve koristi — spasili bismo Kosovo i oslobodili bismo se besmislene iluzije da imamo gde da stignemo. Podržimo Haradinaja i zahvalimo se Mogerinijevoj i EU, jer zaista ne zaslužuju time da se bave.
Šta je to Srbija skrivila Zapadu?
U Beogradu je bio i zamenik pomoćnika državnog sekretara za evroazijska i evropska pitanja Metju Palmer. Šta vi kažete o novom Hojtu Jiju?
— Za njega se kaže da je on sročio kako treba se da se rešava kosovsko pitanje. SAD neće ništa promeniti, one su poslednja zemlja koja može da odustane od KiM i sa njima mi nemamo šta da pregovaramo. Problem je što u Americi više ne znate šta od koga da očekujete. Predsednik SAD kaže da oni izlaze iz Sirije, a dan nakon toga Pentagon saopštava da šalje pomoć. Američku reč ne možete da uzimate ozbiljno već samo silu i to u datim okolnostima.
Najavljen je sastanak Putina i Trampa, da li će biti održan do kraja godine?
— Verovatno će se pojaviti problemi da se susret odloži. Trampu je jedino oružje Tviter, poslao je poruku za sastanak koju može da zaboravi za sedam dana. On u SAD opstaje samo zato što ne igra po pravilima po kojima se dosad igralo, jer kada bi ušao u ono što piše „Njujork tajms“, on bi nestao. Njegova moć je što igra igru koja ima podršku stanovništva i postaje izvesno da bi mogao da dobije i drugi mandat.
Kako možemo da tumačimo najavu sastanka kada se dešava afera „Skripalj“ i kada je svima poznato da SAD podržavaju Britaniju?
— To je anglosaksonski odnos prema Rusiji. Zapad je uvučen u nešto što je delo Velike Britanije. Ne zaboravite da su sve velike zapadne vojskovođe pale na Rusiji. To Zapad nikad ne može da zaboravi. Knjiga švajcarskog autora Gija Metana „Hiljadugodišnji rat“ je jednostavno opisala kako je sve počelo još sa Karlom Velikim. Poslovanje je moguće, ali je zbog dubinskih razlika prijateljstvo isključeno. Rusija je danas mnogo potrebnija Zapadu nego obrnuto. Zapad nema vezu sa Istokom i ne razume ga. Problem sa špijunom koji je u stvari britanski, a ne ruski je tragikomičan događaj. U istoriji je uvek bilo nameštenih događaja, ali ovaj je u toku i dosad se nije dešavalo da svi znaju da je lažan. To govori o velikom padu propagandne moći. Verujem da Džonson ujutru, kad se pogleda u ogledalo, i sam shvata da je to besmisleno.
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije je napisalo na Tviteru da je Rusija kriva za to, a onda je posle toga obrisala taj tvit…
— Premijerka je rekla da njima najviše deluje da bi to moglo da bude Rusija. To je zemlja iz koje smo mi novinari učili da su činjenice svetinja, a mišljenje slobodno, da bi se ispostavilo obrnuto. To je veći problem Britanije nego Rusije. Britanija je bila najveći majstor propagande još od Prvog svetskog rata. Koja je to vrsta unutrašnjeg raspada kad ste spali na Džonsona i Terezu Mej posle Vinstona Čerčila koji jeste bio na drugoj strani obale u odnosu na Rusiju, ali nikad nije potcenjivao Staljina. Njegove izjave posle Staljinove smrti su najveća pohvala koja je rečena u vreme kad su u Kremlju svi govorili da je Staljin zločinac i ludak. To su veliki padovi, a dramatična su vremena. Morate da imate ozbiljne ljude da rešavaju takve stvari, a vi ste pali na Džonsona.
Kakve će biti posledice?
— Posledice su dalje razlamanje ovog međunarodnog poretka. U drugoj polovini 20. veka malo je ljudi koji su razumeli stvari kao Kisindžer. U tekstu „Novi svetski neporedak“ projektovao je kako će se razvijati odnosi prema Rusiji i Kini kao i šta će se dešavati sa EU. On je razumeo procese — kad nešto krene nizbrdo, ne možete ga vratiti nazad. U tom poretku Britanija neće biti ni senka nekadašnje države. Zajednica koja tako olako uvodi sankcije pokazuje sopstvenu nemoć, a ključna stvar je što više nemaju ideju. Razmišljaju samo kako da vas opljačkaju, da spasu dug koji nikada ne može da vrati nikakva privreda. Posledice su unutrašnja trenja koja već postaju vidljiva i zato imate proterivanje RT-a koja govori upravo o tim problemima. To je pokazivanje simptoma Sovjetskog Saveza u trenutku raspada. SAD su protiv kretanja roba i ljudi, i sve što su govorili, danas je propalo. Amerika će, naravno, biti jedna od tri-četiri velike sile, ali za nekog ko je bio vlasnik čitavog sveta, propast je kad sa nekim to delite.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com