Sve one koje nije nokautirao grip zdravstvene vlasti bi trebalo da hitno stave pod poseban nadzor. I potom da izučavaju njihov imuni sistem. Zapravo bi trebalo otvoriti karantin za zdrave. Treba pod lupu staviti njihov način života, krvnu sliku i ishranu. Potrebno je i analizirati s kim se druže, putuju li gradskim prevozom ili idu peške, kao zaleđeni zombiji. Utvrditi u kom procentu među njima ima mizantropa, koji ne mogu da gledaju ljude, a kamoli da razgovaraju sa njima. Njihov odbrambeni mehanizam se zasniva na jednostavnoj terapiji – treba mrzeti bližnjeg svog. Oni veruju da je grip toliko zloćudan da se prenosi i telefonskim ćaskanjem. Kada mi je dotični to saopštio, spustio je slušalicu.
Razume se da treba proveriti da li ovi heroji u stanu i na poslu imaju grejanje. Ovaj tekst pišem zaleđenim prstima i nadam se da ću do kraja, ipak, začuti spasonosni šum vode u radijatorima. Klima-uređaji su odavno crkli. Nije li ovo zapravo hronika o najavljenom gripu, koji sam, uzgred, preležao pre oko mesec dana?
Bilo je to užasno iskustvo. Ipak ima nešto lekovito u obaveznom sedmodnevnom ležanju. Konačno sam odgledao skupštinsko zasedanje. I odmah sam osetio olakšanje. Gledajući i slušajući narodne predstavnike, shvatio sam da mi zapravo nije ništa.
Nekoliko primeraka koji još odolevaju mutiranom zimskom ubici otkriva mi tajnu svog čeličnog zdravlja, ali ona nije preporučljiva za masovnu recepturu. Deo koji sledi, nikako ne smeju da čitaju deca. Naime, jedna za grip nedodirljiva persona, umesto „ferveksa” u prahu, loče šljivovicu. Naravno da je ne uzima u ampulama, već u čokanjčićima. I jasno je da ne traži savet lekara ili farmaceuta. Tvrdi da su doktrine savremene medicine potpuno pogrešne, jer će se i najopasniji virus zapiti u prirodnoj prepečenici i pobeći što dalje od nacvrcanog organizma.
Taj čili, zdravi čovek se, doduše, sve vreme tetura, ali mu ne curi nos. Ako se ne slomi na ledu, preživeće boleštinu. Ako tresne o led, družiće se sa ortopedom. Ali, sve vreme je nasmejan, zagrejan i širi vedrinu. Međutim, ako tako nastavi, oboleće mu jetra, a vremenom će ugroziti i svoj ionako sumnjivi društveni status. Kad mu to kažem, on ima savršen odgovor. Čerčil je dobio Drugi svetski rat ispijajući litar viskija dnevno, gušeći ratni kabinet dimom iz tompusa. Niko nije smeo da mu predloži provetravanje, taj savet za borbu protiv virusa, kojima nas bombarduju lekari u jutarnjim programima. Kome je do toga treba ga odmah poslati da čisti sneg. Onaj isti na kome se igraju deca, radosna zbog vesti o širenju epidemije, zbog koje su im na dva dana produžene zimske ferije.
Ali ubrzo su se razočarala, kada su čula da raspust neće beskonačno trajati. Šta li je bilo ministru prosvete da uskrati radost našim malim lenčugama i ostavi ih kod kuća barem do ponedeljka? Ili je doneo odluku pod uticajem virusa, ili je zaboravio da je i on bio đak. Valjda ga sada grize savest, pa preporučuje da nastavnici ne napadnu decu s kontrolnim zadacima. Pred polazak u školu klinci su merili temperaturu i prizivali da ih zaskoči virus.
To sam i ja rado činio, ali u doba kada nije vladala politička korektnost, umesto virusa, dobijao sam ćušku od oca. Ispostavilo se da je to dobra terapija za odrastanje. Kako je sada ona zabranjena, vremenom smo postali kilaviji i sve manje imuni, pa se tresemo na nagoveštaj najmanje drhtavice.
(Aleksandar Apostolovski, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com