Srbija se nalazi na sredini svetske liste percipirane korumpiranosti, koju je objavila međunarodna nevladina organizacija „Transparensi internešenel“.
Po indeksu percepirane korumpiranosti zemalja u svetu za 2014. godinu, koji je izračunat na osnovu podataka iz prethodna 24 meseca, Srbija koja je na 78 mestu od 175 zemalja, kotira se bolje od Kosova koje je razmatrano odvojeno (110 mesto), Albanije (110 mesto) i Bosne i Hercegovine (80 mesto), a lošije od Hrvatske (61 mesto), Makedonije (64 mesto) i Slovenije (39 mesto).
Srbija ima 41 bodova na skali od 0 do 100 pri čemu 0 bodova označava visoko korumpirane zemlje a 100 bodova da je zemlja gotovo bez korupcije.
Ipak, nijedna zemlja nema 100 bodova predviđenih za „visoko čiste“ ili indeks nula, predviđenih za „visoko korumpirane.“
Prema mapi „Transparensi internešenela“, najmanje korumpirane zemlje u svetu su Danska, Novi Zeland, Finska, Švedska, Norveška i Švajcarska (prvih pet mesta), a najkorumpiranije su Južni Sudan (171 mesto), Irak (170 mesto), Turkmenistan (169 mesto), Uzbekistan (166 mesto) i Libija (166 mesto).
Bilo da je reč o nameštenim izborima, podmićivanju ili krivotvorenju lekova koji ulaze u bolnice, mapa pokazuje da širom sveta postoje zakulisane nagodbe, ocenjuje Transparensi.
Mapa objavljena na sajtu te organizacije je obojena u nijansama od žute do bordo, ali veći deo je crvene boje, koja pokazuje visoki nivo korupcije.
Od visoko razvijenih zapadnih zemalja, Nemačka je na 12. mestu, koje deli sa Islandom, Velika Britanija na 14. mestu, dok su SAD na 17. mestu.
Brazil, Rusija, Indija, Kina, Meksiko i Turska su na mapi označene crvenom bojom.
„Zemlje sa visokom stopom privrednog rasta čije vlade odbijaju da budu transparentne i tolerišu korupciju, stvaraju kuluturu nekažnjivosti u kojoj korupcija cveta,“ ocenio je predsednik Transparensi internešenela Hoze Ugaz, a prenosi londonski Independent.
Podmićivanje i zakulisani dogovori ne samo da kradu sredstava od najranjivijih već potkopavaju pravdu i ekonomski razvoj i uništavaju javno poverenje javnosti u vladu i lidere, navodi Transparensi internešenel, u saopšenju.
Istraživači te ogranizacije smatraju da EU, SAD i zemlje G20 treba da formiraju javne registre koji bi dokumentovali kriminalce iza kompanija i institucija i onemogućili im da se kriju iza drugih imena.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com