Kada će Srbija biti spremna da odbaci novac i okrene se elektronskom plaćanju, kakav je značaj toga što je Srbija na „Digitalnom putu svile“? Šta znači dolazak platforme „Alipej„“ i kako bi Srbija sve mogla da sarađuje s najvećom kineskom IT kompanijom „Alibabom“.
O tim temama smo u emisiji „Sputnjik intervju“ razgovarali sa državnom sekretarkom u Ministarstvu telekomunikacija Tatjanom Matić.
Delegacija Srbije bila je u septembru u Kini na prvoj Međunarodnoj konferenciji o „Digitalnom putu svile“, koju je organizovala Nacionalna komisija za reformu i razvoj NR Kine, a Ministarstvo telekomunikacija i Republika Srbija, jedni su od osnivača te inicijative.
Skup je bio u Hangdžou koji se nalazi nedaleko od Šangaja i koji predstavlja stecište i središte praktično svih IT kompanija kao što je „Alibaba“.
Inače, grad Hangdžou zovu gradom „Alipeja“, jer skoro svi koriste elektronsko plaćanje.
„Želimo da omogućimo da ta platforma, odnosno elektronsko plaćanje bude omogućeno kineskim turistima koji budu dolazili u Srbiju, a kasnije ćemo razgovarati o nekim daljim koracima“, rekla je Matićeva.
„Alipej“ je praktično mobilni novčanik, to je elektronski vid plaćanja i najzastupljeniji je upravo u toj kineskoj provinciji koja ima 40 miliona ljudi, a sam grad Hangdžou ima devet miliona stanovnika.
„Više od 95 odsto plaćanja, odnosno novčanih transakcija se obavlja elektronskim putem. Praktično od prodavnice, preko taksija, do gradskog prevoza, sve se apsolutno plaća elektronski“, priča nam Matićeva i navodi da je srpska delegacija izazvala čuđenje kada je želela da koristi keš.
„Rekli su nam da je taj način plaćanja skoro izumro“, dodala je Matićeva.
Iako nam to sada izgleda kao naučna fantastika, ipak u Srbiji postoji Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja koji jako značajan.
„Jako ćemo se posvetiti sledeće godine da taj zakon na pravi način ’zaživi‘ i da se elektronski dokument i elektronski potpis zaista na adekvatan način upotrebljavaju. Pre svega u privredi, ali naravno i u drugim državnim institucijama. Da se zaboravi više na pečat, povratnicu, na ručni potpis“, rekla je Matićeva.
Istina je da postoje određeno nepoverenje kod građana Srbije i zazor od nepoznatog, ali naša sagovornica ističe da se radi na sticanju poverenja. Neophodno je objasniti šta sve elektronske usluge omogućavaju i kako olakšavaju život, a da pri tome ne ugrožavaju naše lične podatke, niti nas dovode u situaciju da nešto bude zloupotrebljeno ili da na neki način budemo žrtva ili pretrpimo neku materijalnu štetu.
„Kada krene prava implementacija svih tih servisa, biće lako da se naviknemo na dobro. Moramo promovisati pozitivna iskustva kako bi građani na pravi način stekli poverenje u to što država radi kada su u pitanju elektronski servisi, bilo da je u pitanju izdavanje građevinske dozvole, ili zahtev za izdavanje lične karte i pasoša, poreske prijave“, kaže naša sagovornica.
Srbija je deo „Digitalnog puta svile“, a to pre svega znači razmenu određenih iskustava. Treba istaći da su Kinezi dosta samostalni u odnosu na ostatak sveta. Tamo nema „Fejsbuka“, „Vajbera“, „Vocapa“. Ako odete u Kinu moraćete da instalirate „Vičet“, njihovu najzastupljeniju platformu za komunikaciju. Od pretraživača ne radi „Gugl“, već kineski „Baidu“.
„Dakle, oni imaju jedan potpuno odvojeni digitalni ekosistem koji je zaokružen i oni žele na neki način da prenesu i da uvežu i druge zemlje na tom putu“, kaže Matićeva.
Na pitanje da li ćemo biti primorani da u jednom trenutku biramo između digitalnog sveta koji nam dolazi sa Zapada i ovog iz Kine, naša sagovornica kaže da je sigurna da nikada nećemo biti u situaciji da moramo da menjamo „Fejsbuk“ za „Vičet“.
„Jednostavno sam sigurna da ćemo mi uvek imati i ’Fejsbuka‘ i ’Vičet‘ i ’Gugl‘ i ’Baidu‘. Ono što je naša velika prednost u odnosu na zemlje koje su članice Evropske unije jeste činjenica da mi bez tog opterećenja zaista možemo da sarađujemo sa kineskim kompanijama. I iz tog iskustva da uzmemo ono što je najbolje i najdragocenije za nas, za našu zemlju, za našu ekonomiju. Ovo je pravi trenutak da se to iskoristi i za naše pozicioniranje u odnosu na Republiku Kinu, ali i Evropsku uniju“, kaže državna sekretarka u Ministarstvu telekomunikacija.
Svi planovi u Kini se prave na period od 20 godina i „Digitalni put svile“ je za njih strateško opredeljenje u kojem vide Srbiju kao deo tog novog digitalnog ekosistema.
„On je na neki način u velikoj meri nezavistan od digitalnog ekosistema koji postoji u zapadnom svetu i naš zadatak je da pronađemo svoje mesto u tome i da na neki način napravimo jednu saradnju koja će biti na obostrano zadovoljstvo“, ističe Matićeva.
Poseta „Alibabi“, kompaniji koja je u Srbiji poznata najviše kroz internet prodavnicu „Aliekspres“, otvara mogućnosti i za neke druge teme. To je ogroman sistem koji nudi mnogobrojne usluge. S druge strane, Srbija je veoma malo tržište do kojeg je Kini i te kako stalo. Mogućnosti su svakako velike. Za početak ostaje da se finalizuju dogovori oko platforme „Alipej“.
„U toku su pregovori kako da se u tehničkom i tehnološkog smislu ta platforma aktivira u Srbiji. Dakle, odmaklo se i u tim konkretnim koracima, ali sam stav te kompanije jeste takav da dok ne budemo imali finalne dogovore o planovima ne bi trebalo da izlazimo sa nekim nagađanjima i mi kao resorno ministarstvo moramo da poštujemo politiku te velike kompanije i njihovu želju da ni na koji način ne prejudiciramo sa datumima“, objašnjava Matićeva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com