Kroz proces pristupanja EU, odnosno prema Ugovoru o energetskoj zajednici, Srbija je preuzela obaveze da poboljšava energetsku efikasnost, navodi Aleksandar Kovačević u serijalu „Srbija u doba korone – činjenice i dostignuća.
Energetska efikasnost Beograda nije bitno lošija, čak je i nešto bolja od evropskog proseka. Potrošnja je, međutim, znatno veća od onoga što bi se zvalo visokoefikasna zgrada u Evropi, po kojoj bi potrošnja trebalo da bude ispod 25 ili čak 15kwh po m2.
Snabdevanja Beograda gasom je oko 10% ukupne potrošnje Srbije. Ono je neefikasno ako uzmemo u obzir koliko sati godišnje se gasna infrastruktura upotrebljava. Govorimo o 1.200 ekvivalentnih sati u godini koja ima 8.760 sati. Preostalo vreme, ova infrastruktura se ne koristi, a njeno održavanje košta.
Dodatni trošak je i alternativna upotreba gasa: za proizvodnju električne energije, industriju, transport…Svaka od tih upotreba je ekonomski bolja od proizvodnje obične, niskotemperaturne toplote (trenutno ispod 100 celzijusa). Alternativna cena (u ekonomiji „trošak prilike“ ) se pojavljuje u ceni grejanja, koja je ista ili viša od prosečne cene grejanja u EU. Sve troškove ovakvog koriščnje gasa plaćaju stanovnici Beogradačiji prihodi nisu na onom nivou na kom su u Evropskoj uniji. U normalnim ekonomskim okolnostima, troškovi grejanja moraju da budu ispod 10% prihoda.
Kovačević se osvrće i govori i o ekološkim standardima i gradnji objekta sa kineskim partnerima, i naglasšava da se Beograd mora snabdeti jeftinom, obnovljivom i održivom energijom na duži rok. To je ozbiljan ekonomski i tehnički izazov na koji nije naišla nijedna zemlja EU, dakle, da u isto vreme rešava problem zagađenja vazduha i smanji emisiju ugljendioksida.
Detaljnu statistiku o energetskoj efikasnosti Beograda kao i širu elaboraciju kroz pitanja i odgovore možete pogledati u video materijalu Evropskog pokreta u Srbiji.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com