Srbija je zemlja sa najviše udovaca u celoj Evropi – svaki dvadeseti muškarac stariji od 15 godina je udovac, svedoče rezultati popisa iz 2011. godine. U Albaniji je, primera radi, tek svaki pedeseti muškarac udovac, a na evropskom nivou udeo udovaca iznosi između dva i četiri odsto, podaci su kompanije Evrostat.
Međutim, iako je po broju udovaca Srbija u samom evropskom vrhu, statistika svedoči da udovica ima skoro četiri puta više od udovaca. Na sto udovaca u Srbiji ima – 364 udovice.
„Osim Rusije, nijedna evropska zemlja nema tako visok procenat udovaca i udovica – u našoj zemlji 11,7 odsto populacije spada u tu grupu. S vrlo visokim udelom udovaca i udovica od više od 10 odsto izdvajaju se još neke bivše socijalističke zemlje (Belorusija, Litvanija, Mađarska, Hrvatska i Rumunija). Najmanji broj udovica i udovaca živi na Islandu (4,7 odsto) a u sredini te tabele nalaze se Velika Britanija, Francuska i Nemačka”, naglašava dr Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.
Analizirajući podatke izvedene iz poslednjeg popisa stanovništva, naš sagovornik kaže i da je skoro svaka peta žena u Srbiji starija od 15 godina – udovica, s obzirom na to da 17,7 odsto ženske populacije spada u tu kategoriju.
„U Srbiji živi oko 560.000 udovica i oko 150.000 udovaca. Ni u jednoj bračnoj kategoriji nije tolika polna disproporcija – primera radi, među razvedenima je 148 žena na 100 muškaraca, dok je među osobama koje nisu venčane za trećinu više neoženjenih nego neudatih. Kod muškaraca između 50 i 53 godine svaki pedeseti je udovac, kod onih koji imaju između 60 i 64 godine to je svaki šesnaesti, dok se kod starijih od 75 godina udeo povećava na 36 odsto. Kod žena iste starosti udeli su mnogo veći. Svaka deseta žena između 50 i 53 godine je udovica, u starosnoj grupi od 60 do 64 godine to je svaka četvrta, a kod starijih od 75 godina učešće se povećava na 70 odsto”, navodi Penev.
Zanimljivi su i zaključci na osnovu analize veza između bračnog statusa i dužine životnog veka.
„Udovice žive duže od razvedenih i neudatih, ali i od udatih. Primera radi, za udovice iz starosne grupe od 60 do 64 godine očekuje se da će živeti još 22 godine. Za one venčane očekivano trajanje života je kraće za nekoliko meseci (21 i po godina), dok je za njihove vršnjakinje koje se nikada nisu udavale – 16,2 godine”, navodi Goran Penev.
Saradnik Instituta društvenih nauka Ivan Marinković, koji je u svojoj doktorskoj disertaciji razmatrao razlike u dužini života između žena i muškaraca s obzirom na bračni status, ukazuje da u Srbiji bračna zajednica ima zaštitno dejstvo, ali – samo za muškarce.
– Najduže žive oženjeni muškarci, potom oni koji nikada nisu bili u bračnoj zajednici, a najkraće udovci i razvedeni. Očekuje se da oženjeni šezdesetogodišnjaci žive pet godina duže od razvedenih i udovaca. Razlika u odnosu na neoženjene je četiri godine. S druge strane, udovice žive 8,5 godina duže od udovaca iste starosti (60–64 godine), dok je razlika u prosečnom trajanju života neudatih žena i neoženjenih muškaraca višestruko manja – iznosi „svega” dve godine. Zaključak je – najduže žive udovice a najkraće udovci – rezimira dr Marinković.
Sagovornici naglašavaju da se udovci i udovice sve ređe odlučuju na novu bračnu zajednicu. U prilog toj tezi oni navode podatak da je po popisu iz 2002. godine od 146.000 udovaca njih 916 sklopilo novu bračnu zajednicu, a 2011. godine od 154.000 udovaca samo 527. Istovremeno, od 538.000 udovica, koliko ih je popisano 2002. godine 740 njih je venčano. Iako je 2011. godine broj udovica povećan na 562.000, broj onih koje su sklopile novu bračnu zajednicu je gotovo prepolovljen i iznosi 379.
Odgovor na pitanje – zbog čega ima gotovo četiri puta više udovica nego udovaca – veoma je kompleksan.
„Kao prvo, žene žive duže. Potom, žene se venčavaju ranije – nevesta je u proseku nekoliko godina mlađa od mladoženje. Znači, ako oboje žive pun životni vek, ona će najmanje deset godina biti u statusu udovice. Uz to, udovice ređe nego muškarci sklapaju ponovnu bračnu zajednicu. Osim toga, žene se bolje prilagođavaju životu bez partnera”, zaključuje Penev.
Drugi razlozi zbog čega muškarci žive kraće su biološke ali i socijalno-psihološke prirode. Muškarci imaju veću sklonost ka rizičnim ponašanjima, ređe traže pomoć u slučaju fizičkih, emocionalnih i psihičkih problema, imaju siromašnije socijalne kontakte i manju podršku u situacijama gubitka partnera. Zbog toga su usamljeniji, psihofizičko zdravlje im je često narušeno i depresivniji su od žena.
Žene imaju bliskije emotivne veze, aktivnije su u socijalnim relacijama i uspešnije se prilagođavaju na udovištvo. Muškarcima treba više vremena da prihvate gubitak, teže se prilagođavaju na samoću, manje su oslonjeni na prijatelje i porodicu. Zbog toga oni žive znatno kraće i češće sklapaju novu bračnu zajednicu nego žene.
(Katarina Đorđević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com