Rad u javnom interesu u Srbiji postoji već 10 godina, ali je za lakša krivična dela i prekršaje za to vreme izrečeno svega 8.763 kazni društveno korisnog rada.
Tu, alternativnu sankciju, naime, moguće je izreći samo uz saglasnost okrivljenog, a kod nas se izgleda radije ide i u zatvor nego da se kazna „odradi“ u gradskom zelenilu, čistoći, muzejima, pozorištima, bolnicama…
Javni rad ima mnoge prednosti i za okrivljenog i za društvo i za državu.
Okrivljeni ne plaća kaznu i ne ide u zatvor, već uz dobrovoljni rad u korist društvene zajednice ostaje sa svojom porodicom i ne prekida mu se radni odnos.
Takođe, na ovaj način se rasterećuju zatvori i ostvaruju velike uštede budžeta, budući da jedan dan zatvora, po osobi, državu košta oko 15 evra.
Rad u javnom interesu moguće je izreći kao kaznu u sudskom postupku za lakša krivična dela, mahom krađe, lake telesne povrede, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumsku krađu, kao i za posedovanje droge.
Što se tiče prekršaja, kazna rada u javnom interesu može se izreći za saobraćajne prekršaje, ali i kao zamena za novčanu kaznu po principu 1.000 dinara — osam sati društveno-korisnog rada.
Takođe, tužilaštva imaju mogućnost da primenom oportuniteta nalože učiniocu krivičnog dela da ispuni neku obavezu, u zamenu za odbacivanje krivične prijave, odnosno odustajanje od krivičnog gonjenja, u kom slučaju se postupak završava bez suđenja.
Prema skali koju primenjuje Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu (a koja ne mora da važi i za druga tužilaštva u Srbiji), u postupku oportuniteta — broj radnih sati određuje se shodno težini zaprećene kazne za određeno krivično delo.
Tako se za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do godinu dana, može odrediti rad u javnom interesu do 100 sati.
Za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine, može se odrediti 100 do 200 sati društveno korisnog rada, a za dela sa minimalnom kaznom tri do pet godina zatvora, može se izreći od 200 do 360 sati, rekla je za Tanjug portparolka Prvog osnovnog tužilaštva Aleksandra Đenadić.
Ove sate, kako je dodala, građani mogu odraditi u roku od dva do tri meseca, odnosno ne moraju da rade svaki dan.
Međutim u praksi je bilo slučajeva da neko ko, na primer, ima da odradi 150 sati, odradi 100, a za ostatak kazne traži da mu se preračuna u novac, koji uplaćuje u humanitarne svrhe.
Takođe, bilo je i slučajeva da se okrivljeni kojima je ponuđen rad u javnom interesu kao opcija za oportunitet odmah opredele za plaćanje, kažu u tužilaštvu.
Inače, prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, koja je nadležna za izvršenje ove vrste alternativne sankcije za krivična dela i za prekršaje, prva kazna rada u javnom interesu počela je da se izvršava u januaru 2007. godine.
Do sada je izrečeno 3. 275 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 5.092 kazne za prekršaje, a trenutno tu kaznu odrađuje 179 okrivljenih.
Tanjugu je u Upravi rečeno da se kazna rada u javnom interesu izvršava tako što se osuđena lica upućuju kod poslodavaca sa kojima je zaključen ugovor o saradnji.
U pitanju su kako kažu, mahom lakši poslovi koje okrvljejni obavljaju po 8 sati dnevno, a na raspolaganju im je rad u javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima, bolnicama…
Poslodavac treba da omogući uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog lica, dok Poverenik vrši nadzor nad osuđenim licem i poslodavcem.
U slučaju da okrivljeni ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud, koji kaznu ili ostatak kazne rada u javnom interesu preinačava u zatvorsku kaznu po principu osam sati — jedan dan zatvora.
Shodno zakonu, kazna rada u javnom interesu može se izreći u trajanju od 30 sati do 360 sati.
U toku prošle godine Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je donelo 2. 211 odluka o primeni oportuniteta, odnosno odustajanja od krivičnog gonjenja, pošto je učiniocu krivičnog dela dalo nalog da ispuni neku obavezu.
Od ukupnog broja, 351 odlukom počiniocu krivičnog dela određen je rad u javnom interesu, što je oko 15 odsto svih odluka, dok je u ostalim slučajevima nalagana uplata novčanih sredstava u humanitarne svrhe, preko računa državnog budžeta.
I od početka ove godine, procenat odluka sa radom u javnom interesu je isti oko 15 odsto u ovom tužilaštvu — od 1.405 slučajeva, rad u javnom interesu je određen u 200 slučajeva.
Prvo osnovno tužilaštvo ima, za rad u javnom interesu, zaključene ugovore sa JP Zelenilo Beograd, kao i JKP Gradska čistoća.
Rad u javnom interesu je dobrovoljan, odnosno učiniocu ta kazna ne može da se odredi bez njegovog pristanka, pa ukoliko nije saglasan da radi, može da plati kaznu ili da je odsluži u zatvoru.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com