Do kraja nedelje moguće zajedničko rešenje Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske u vezi s fitosanitarnim nadzorom. Lako kvarljiva hrana iz komšiluka, vredna 500.000 evra, poslata je na dodatnu kontrolu.
Inspektori Ministarstva poljoprivrede samo su prekjuče zadržali 230 tona lako kvarljive robe iz Hrvatske, u vrednosti od 500.000 evra, na dodatnu, strožu kontrolu, zbog vrućina. Detaljne analize rade fitosanitarna, veterinarska i poljoprivredna inspekcija. Krajnji rok za pregled ove robe je 30 dana, a dobar deo može i da propadne, jer neće biti upotrebljiv dok stigne do kupaca.
Detaljna kontrola koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede samo je deo kontramera Srbije prema Hrvatskoj zbog enormnog povećanja taksa na fitosanitarni pregled robe iz „trećih zemalja“, gde spada i Srbija. Zategnuti odnosi između Hrvatske, s jedne strane, i komšija u regionu — Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije, s druge strane, poprima pravi ekonomski rat. I to preko leđa proizvođača i seljaka. Oni se najviše nadaju da će se uskoro situacija smiriti, jer s novim nametima za kontrolu robe, ona ne može biti nikako konkurenta onoj iz Hrvatske ili EU, a na gubitku su i hrvatski proizvođači, jer im roba propada usled, zakonski, dugih pregleda.
Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je ministru poljoprivrede Tomislavu Tolušiću naložio da već ove nedelje pronađe rešenje koje će otkloniti problem sa susednim zemljama vezan za povećane ovih taksi:
„Ideja Tolušića, kada je donosio taj pravilnik, bila je efikasnija kontrola uvoza voća i povrća. Čini se da je procena njegovih službi u smislu visine naknada koja se plaća za taj inspekcijski nadzor bila previsoka“.
Zemlje iz regiona, među kojima je i Srbija, koje su najviše pogođene novim merama, smatraju da je Hrvatska na ovaj način prekršila odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Zvanični Zagreb je, očigledno, tražio „rupu u zakonu“, mada je jasno da bi „dažbine koje imaju isto dejstvo“ mogle da se primene i na neprimereno uvećanu cenu fitosanitarne kontrole.
Na taj način, nesrazmerno visokim nametima, svesno se ometa nesmetani protok robe, što je jedno od osnovnih načela EU. Inače, sam SSP pretpostavlja jake veze i vrednosti koje dele dve strane, želju za jačanjem tih veza i uspostavljanje bliskog i trajnog odnosa koji se zasniva na uzajamnosti i obostranom interesu, što bi Srbiji trebalo da omogući dalje jačanje i širenje odnosa sa EU i njenim državama. EU pažljivo proučava da li je Hrvatska prekršila ove odredbe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com