Antiterorističke taktičko-pokazne vežbe imaju za cilj da javnost uvere u spremnost, odlučnost i sposobnost specijalnih jedinica u borbi protiv najveće pošasti savremenog sveta. U nedelju smo imali priliku da vidimo jednu ovakvu vežbu pod nazivom „Drina 2016”. Po unapred osmišljenom scenariju oko 200 pripadnika policija Srbije i Republike Srpske savladalo je 17 terorista koji su napali granični prelaz na Drini.
Pretpostavka vežbe bila je da su teroristi, podeljeni u nekoliko grupa, zauzeli prelaz i uzeli taoce. Zatim su pripadnici dve policije žestoko napali „teroriste”, koji su, razbijeni, pokušali da pobegnu preko reke. U vežbi je pokazano i rešavanje talačke krize, otmice autobusa i ukazivanje pomoći povređenima. Antiteroristička vežba se odvijala kao po filmskom scenariju. Svi su na terenu, pripremljeni, oprema je tu… Specijalci su koristili 50 vozila, pet letelica i pet plovila. Delovali su munjevito. Interesovanje građana koji su želeli da posmatraju ovu „borbu” bilo je veliko, okupilo se više od 10.000 ljudi.
Pripadnici policija pokazali su svoje znanje i veštine dovedene do savršenstva. Ipak, nameće se pitanje da li bi u eventualnom pravom terorističkom napadu sve funkcionisalo tako idealno?
Andreja Savić, profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost smatra da je, imajući u vidu kontekst i zaoštravanje političkih odnosa dela bošnjačkog rukovodstva i Hrvatske prema Srbiji, vežbom „Drina 2016” poslata i politička poruka. Prvi direktor BIA dodaje da u stručnom pogledu svaka vežba ima pozitivne efekte.
„Proverava se stanje borbene gotovosti, mobilnosti, sinhronizacije specijalnih jedinica”, kaže Savić za „Politiku”.
Teroristi veoma studiozno analiziraju ne samo pokazne vežbe specijalaca već i opšte stanje u nekoj zemlji, smatra Milan Mijalkovski, stručnjak za antiterorizam.
„Retko se događa da izvedu teroristički akt u prisustvu antiterorističkih jedinica”, kaže Mijalkovski.
Setimo se slučaja iz 2008. u Bombaju kada je grupa naoružanih terorista napala 12 lokacija u gradu od 15 miliona stanovnika. Napadnuta su i dva najluksuznija hotela, „Tadž” i „Oberoj”. Poginulo je najmanje 125 ljudi, dok je broj ranjenih bio 327. Indijskim specijalnim antiterorističkim jedinicama trebalo je tri dana da izađu na kraj sa teroristima koji su se zabarikadirali u luksuzni hotel. Specijalci su „čistili” hotel, sprat po sprat, sobu po sobu.
„To su jako složene operacije. Glavnu borbu protiv terorista trebalo bi da vode obaveštajne i bezbednosne službe. Ukoliko obaveštajne službe rade perfektno, do ovakvih angažovanja specijalnih jedinica nikada neće ni doći”, objašnjava Mijalkovski i dodaje da svaka zemlja danas mora da ima jake specijalne antiterorističke jedinice, u suprotnom, država je nemoćna.
General u penziji Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije, kaže za „Politiku” da spada u one koji nisu pobornici prikazivanja takvih vežbi.
„Borba protiv terorizma podrazumeva jaku obaveštajnu aktivnost. To je preduslov svega”, kaže Stojanović.
Terorizam je globalni problem. Danas i najrazvijenije zemlje ne mogu da se suprotstave teroristima bez čvršće saradnje svih članica međunarodne zajednice. Potrebno je dnevno „uvezivanje” i razmena informacija i saznanja da bi se napadi predupredili.
„Srbija je sklopila sporazume i ugovore sa mnogim zemljama u svetu u vezi sa razmenom obaveštajnih podataka. Ali ta razmena ni izdaleka nije takva kakva je u ugovorima. Čini se da neke zemlje ljubomorno čuvaju podatke o terorističkim organizacijama i osobama koje su vodeće u tim organizacijama”, kaže Stojanović.
On smatra da je u Srbiji potrebno formirati jedinstveni protivteroristički centar.
„Vojska ima svoje protivterorističke snage, a MUP svoje. Neophodan nam je protivteroristički centar koji bi bio opremljen najsavremenijim satelitskim sistemima veze, i celokupnom bazom podataka o terorističkim organizacijama i o njihovim pripadnicima”, kaže Momir Stojanović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com