U proteklih godinu i po dana vredni stolar Milorad Jurković iz Beočina poklonio je više od 650 stolica za hranjenje beba onim roditeljima koji nisu u mogućnosti da izdvoje nekoliko hiljada dinara za kupovinu hranilica. Bebi-stolice do sad je poklonio svakome ko mu se obratio za pomoć – neki roditelji su čekali dan-dva, u neke porodice hranilica je stigla nakon nedelju-dve, ali nije bilo nijednog roditelja kome nije izašao u susret. Obišao je svih 150 opština u Srbiji, a kada su mu se za pomoć obratile porodice sa Kosova, iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske seo je u svoj auto i lično im odneo hranilice.
Miletu su se nedavno obratili iz Dnevnog boravka za decu i mlade sa smetnjama u razvoju u Čoki. Zamolili ga da napravi stolicu za hranjenje koja bi bila dizajnirana za potrebe njihovih štićenika. Nakon što je proveo nekoliko sati u druženju sa štićenicima ovog doma, Mile je napravio specijalnu stolicu koju će moći da koriste devojčice i dečaci koji svakodnevno idu u ovu ustanovu.
– U poslednje vreme javio mi se veći broj porodica kojima je potrebna hranilica za decu sa smetnjama u razvoju – osim što su veoma skupe, ove stolice nisu jednostavne za izradu. Univerzalni model hranilice ne postoji, jer je sama priroda hendikepa različita – neka deca ne mogu da pomeraju noge, neka ne mogu da pokreću ruke, neki imaju visok stepen psihomotornog nemira pa su im potrebni fiksatori za glavu, a nekima su neophodni posebni kaiševi za noge i nasloni za ruke. Pojedine stolice je baš teško da napravim – pre svega mislim na hranilice za decu koja imaju cerebralnu paralizu, jer su njima potrebne štofane police. Šta sam umeo i, mogao da uradim sa svojim mašinama, ja sam uradio – priča majstor Jurković.
Kad je pravio prvu stolicu specijalne namene, veliku pomoć mu je pružila majka tog deteta koja je nacrtala preciznu skicu hranilice. Pored toga, izvesno vreme je proveo sa tim dečakom da bi video kako sedi i koje pokrete pravi.
A za njegov rad zainteresovala i fondacija „Ana i Vlade Divac” koja mu je poslala ceo šleper paleta za pravljenje stolica i kupila mu novi kompresor. Sada se traže sponzori, kako bi se ovom stolaru za bebe nabavila nova mašina za pravljenje specijalizovanih stolica.
Iako je ovaj humani čovek uneo radost u više od 600 porodica u Srbiji, u njegovom životu ništa se nije promenilo – sa četvoročlanom porodicom i dalje živi u podstanarskom stanu u Beočinu, supruga mu je nezaposlena, a on u večernjim časovoma svira u jednom bendu kako bi sinu i kćerki mogao da obezbedi normalno detinjstvo.
Ne odolevamo da postavimo Miloradu isto pitanje koje mu postavlja cela Srbija – sa kojom motivacijom poklanja stolice ljudima koje ne poznaje?
– Nema tu nikakve misterije. Moja porodica i ja najbolje znamo šta znači imati i nemati. Stolarstvom se bavim iz hobija i mnogim prijateljima sam darovao stolice i krevece za bebe. Jedino što od njih tražim da, kada beba poraste, taj nameštaj daju nekoj, drugoj porodici koja ne može sebi da priušti opremu za novorođenče. A to molim i porodice kojima sada doniram hranilice – kaže Milorad.
On ne želi da mistifikuje ni proces pravljenja stolica i kaže da ga izrada bebi-hranilica ne košta mnogo.
– Za izradu jedne bebi-hranilice potrebno mi je dva sata, a najveći broj stolica pravim od drveta koje mi preostane od pravljenja drugih komada nameštaja.
Najprijatnije iznenađenje priredio mi je moj četrnaestogodišnji sin koji je insistirao da njegovu hranilicu iz detinjstva poklonim jednoj porodici iz Batajnice – kaže ovaj humani čovek, koji je u javnosti već dobio počasnu titulu „stolar za bebe“.
Mile ne krije zadovoljstvo što je veliki broj roditelja stekao poverenje u njega i što su upravo njemu donirali stare krevetiće, dušeke, nosiljke, ogradice i ćebenca za bebe, jer su bili sigurni da će ih on pokloniti onim roditeljima kojima je pomoć najpotrebnija.
(Katarina Đorđević, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com